Веб-претраживач — разлика између измена

Алатке које се користе за проналажење информација на вебу зову се претраживачи. Вјерује се да је више од милион претраживача оперативно на вебу. Претраживаче је могуће класификовати на основу типа података које претражују. Претраживачи који претражују текстуалне документе зовемо претраживачи докумената, док претраживаче који претражују структурисане податке који се чувају у [[база података|базама података]] зовемо претраживачи база података. Многи популарни претраживачи као што су Google и Yahoo су претраживачи докумената, док се многи претраживачи е-трговина као што је Amazon.com, сматрају претраживачима база података. Интегрисани претраживач Википедије је такође примјер претраживача базе података. Претраживачи докумената обично имају простији интерфејс са текстуалним пољем гдје корисници уносе свој упит који обично чине кључне ријечи које одражавају потребе корисника за одређеним информацијама. С друге стране, многи претраживачи база података омогућавају корисницима да врше специфичне и сложеније упите. Постоје и претраживачи који су специјализовани за претрагу [[мултимедија|мултимедијалних]]лних [[датотека]] (аудио и видео записа и слика).

За страницу се каже да је ''релевантна'', уколико корисник који је извршио упит налази да је корисна. За задати упит корисника на фиксни скуп страница, скуп оних које су релевантне је такође фиксан. Добар систем претраге треба кориснику да врати висок степен релевантних страница као и да их рангује високо у повратним резултатима. Традиционално, ефективност система претраге се мјери преко два количника позната као одзив и прецизност. Код упита у скуп докумената x, одзив је проценат релевантних докумената који се на упит одзивају, а прецизност је проценат одзваних докумената који су за упит релевантни. Да би се оцјенила ефективност једног система претраге, врше се пробе низом упита. За сваки посебан упит, скуп релевантних докумената се идентификује унапријед. Код сваког пробног упита тражи се вриједност прецизности за сваку тачку одзива понаособ. Када се направи једна просјечна вриједност прецизности за сваку тачку одзива, онда се добије крива укупне просјечне прецизности система претраге која служи као мјера његове ефективности. Један систем претраге се сматра ефективнијим од другог, уколико је његова крива прецизности и одзива изнад криве другог. Код савршеног система претраге вриједности одзива и прецизности треба да буду једнаке броју 1. Другим ријечима, такав систем проналази тачан скуп релевантних докумената за сваки упит. У пракси, савршен учинак није остварљив из много разлога. На примјер, потребе корисника за одређеним информацијама обично не могу бити прецизно дефинисане пробним упитом, али ни самнисам садржај у документима, као ни у упитима, се не може у потпуности представити пондерисаним појмовима.