Кнежеви-изборници — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 9:
Формално су увек бирали римског краља, који је крунисан у Немачкој, али који је постајао цар Светог Римског царства тек кад би га крунисао папа. [[Карло V, цар Светог римског царства|Карло V]] је био последњи крунисани цар - сви цареви после њега су били '''изабрани цареви''' ({{Јез-нем|Erwählter Römischer Kaiser}}; {{Јез-лат|Electus Romanorum imperator}}).
 
Током великог дела историје Светог римског царства (барем до 13. века) било је седам кнежева изборника, у које су се убрајали и свештена лица — надбискуп од Мајнца, Трира и Келна, као и четири немачка великаша - краљ Чешке, гроф од [[Кнежевина Палатинат|ПалатинатПалатината]]а, војвода од [[Саксонија|Саксоније]] и маркгроф од [[Бранденбург]]а (ова три последња су такође познати и као изборник из Палатината, изборник из Саксоније и изборник из Бранденбурга).
 
Други изборници су додати у 16. веку и укључују војводу Баварске (који се звао изборник из Баварске, и замењивао је грофа од Палатината који је био из исте породице, али је привремено изгубио титулу током [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]]), и војвода од Брунсвика-Линенбурга. У 19. веку додато је још изборника који никад нису стигли да врше дужност јер је [[1806]]. године [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон Бонапарта]] укинуо ово звање.
 
== Види још ==