Други балкански рат — разлика између измена

|страна1= <center>{{зас|Краљевина Грчка|size=50px}}<br />[[Краљевина Грчка]]<br />{{зас|Краљевина Србија|size=50px}}<br />[[Краљевина Србија]]<br />{{зас|Краљевина Црна Гора|size=50px}}<br />[[Краљевина Црна Гора]]<br />{{зас|Румунија|size=50px}}<br />[[Краљевина Румунија]]<br />{{зас|Османско царство|size=50px}}<br />[[Османско царство]]

|страна2=<center>{{зас|Бугарска|size=50px}}<br />[[Краљевина Бугарска]]

|заповедник1= {{зас|Краљевина Грчка}} [[Константин I Грчки]],<br />{{зас|Краљевина Србија}} [[Петар I Карађорђевић]]<br />{{зас|Краљевина Црна Гора}} [[Никола I Петровић]]<br />{{зас|Румунија}} [[Карол I Румунски]]<br />{{зас|Румунија}} [[Фердинанд Румунски]],<br />{{зас|Османско царство}} [[Мехмед V]]

|заповедник2= {{зас|Бугарска}} Михаил Савов, <br />{{зас|Бугарска}} Никола Иванов,<br />{{зас|Бугарска}} Васил Кутинчев,<br />{{зас|Бугарска}} Радко Димитриев,

|јачина1={{зас|Краљевина Грчка}} 150.000 - 230.000 људи, <br />{{зас|Краљевина Србија}} 220.000 - 350.000 људи, <br />{{зас|Краљевина Црна Гора}} 12.000 људи, <br />{{зас|Румунија}} 300.000 - 500.000 људи,<br />{{зас|Османско царство}} 250.000 људи,

Рат на дотадашње савезнике, започео је општим ноћним нападом [[Краљевина Бугарска|Бугара]] на српску војску, без претходне објаве рата.<ref>Јаша Томић:Рат у Маћедонији и Бугарској; стр. 98</ref> Већина бугарске армије је била концентрисана према српској војсци на реци [[Брегалница|Брегалници]].

== Балкански ратови ==

[[Први балкански рат]] се завршио [[Лондонски споразуммир (1913)|Лондонским споразумом]], који је потписан [[30. мај]]а [[1913]]. Балканска лига је избацила Османско царство из [[Европа|Европе]], са изузетком Чаталџе и Галипољског полуострва. Србији је Лондонским уговором одузет излаз на [[Јадранско море]] преко [[Албанија|Албаније]], тако да је она као држава која је понела највећи терет у Првом балканском рату, тражила од Бугарске делове Македоније.

== Пред почетак рата ==

Председник српске владе, [[Никола Пашић]], у писму председнику бугарске владе [[Гешов|Гешову]]у, тражи ревизију ранијег договора око поделе Македоније.

== Почетак Другог балканског рата ==

Дан пре почетка напада Бугари су имали план да ликвидирају део српских официра код [[Штип]]а. У недељу, дан пре почетка напада, из Штипа, који је био у рукама Бугара, преко моста на [[Брегалница|Брегалници]] на српску страну стижу бугарски официри. Тамо су позвали српске официре да дођу у Штип на заједничко сликање, са злонамерним планом ликвидације пред сам почетак рата. <ref>Јаша Томић:Рат у Маћедонији и Бугарској; стр. 97</ref>

== Битка код Кукуша ==

Бугарска 2. армија у јужној Македонији којом је командовао генерал Иванов је држала линију од [[Дојранско језеро|Дојранског језера]] на југоисток преко језера Лангаза (данашње [[Лагадинско језеро|Језеро Коронија]]) и Бешика (данашње [[језеро Волви]]), до луке [[Кавала]] у [[Егејско море|Егејском мору]]. Пошто је армија била овде још од маја (борила се у опсади Једрена у Првом балканском рату), њени војници су били изморени и вероватно нису бројали више од 40.000 људи у две слабе дивизије. Грци су тврдили да се њима супротставило најмање 80.000 људи.

Код [[Кукуш]]а су Бугари саградили јаку одбрану, укључујући заробљене турске топове који су доминирали равницом. [[3. јулајул]]а, грчка Четврта, Друга и Пета дивизија су кренуле у јуриш уз подршку [[артиљерија|артиљерије]]. Претрпели су тешке губитке, али су следећег дана освојили ровове. У међувремену, са леве бугарске стране, Седма дивизија је освојила [[Нигрита|НигритНигриту]]у, а Прва и Шеста дивизија Лахану. Са десне стране је пала Ђевђелија и врх Матсикова. То је за последицу имало да бугарска линија за повлачење код [[Дорјан]]а буде угрожена и Ивановљева армија је започела очајничко повлачење које је повремено претило да постане неконтролисано. Појачање у облику 14. дивизије је дошло прекасно и придружило се повлачењу према [[Струмица|Струмици]] и бугарској граници. Грци су заузели Дојран [[5. јул]]а, али нису успели да пресеку бугарско повлачење у кланцу [[Струма|СтрумСтруме]]е. [[11. јул]]а, Грци су се придружили Србима и напредовали су уз реку Струму док нису стигли до кланца Кресна [[24. јул]]а. На том месту изморени Грци су стигли до краја својих логистичких система и зауставили су се.

[[СликаДатотека:Ac.balkanwar.jpg|300п|мини|Погинули Бугари у Балканским ратовима.]]

[[СликаДатотека:Bogosav_Joksimović.jpg|300п|мини|Српски официри на Везировом мосту у Албанији јуна 1913.]]

== Брегалница, Калиманци и кланац Кресна ==

[[29. јул]]а, консолидована бугарска војска је покренула нападе на оба крила приморавши Грке назад уз долине река Струме и [[МестаНестос|Месте]]. Константин се суочавао са уништењем попут Римљана у [[КанскаБитка биткакод Кане|Канској бици]] и тражио је помоћ од Срба. На његову несрећу, Срби нису били у положају да пошаљу помоћ после Калиманција и зато је краљ Константин тражио од своје владе да тражи примирје. Грци су имали око 10.000 жртава у току десет дана борбе. Бугарска влада је једнако тражила мир и зато је Константин спасен од уништења.

== Крај рата ==

Примирје је потписано [[31. јул]]а, а питања територија су решена споразумима из [[БукурештанскиБукурешки споразуммир 1913.|Букурешта]] и [[Цариградски споразум|Цариграда]]. Бугарска је изгубила већину територија задобијених у Првом балканском рату, укључујући Добруџу, већину Македоније, Тракије и егејске обале, са изузетком луке [[Александруполис|Дедегач]]. Србија је постала доминантна сила на [[Балканско полуострво|Балкану]], а Грчка је добила [[Солун]] и његову околину, заједно са већином обале западне Тракије. То је био само привремено решење - 10 месеци касније борбе су обновљене с почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]].

Датотека:Balkans at 1913.jpg|[[Балканско полуострво|Балкан]] 1913.

== Види још ==