Синајска и палестинска кампања — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
|||
Ред 17:
|губици2=
}}
'''Синајски и палестински поход''' током [[Први светски рат|Првог светског рата]] био је серија битака, која се одиграла на [[Синајска гора|
== Синајски поход ==
Ред 25:
Организовао је напад и осигурао је снабдевање војске током преласка пустиње. Отоманска суецка експедициона војска дошла је до Суеца [[2. фебруар]]а [[1915]]. Пошто су Британци знали за њихово приближавање, изостао је ефект изненадног напада. Битка је трајала два дана, а отоманске снаге су изгубиле 2.000 људи. Британски губици су били минимални. Пошто је [[Суецки канал]] био од виталне важности за Британску империју, неуспешан отомански напад је натерао Британце да са много више војника штите Суецки канал. Због тога им је остајало много мање војника за друге операције, као што је био [[Галипољска операција|Галипољски поход]].
Прошло је више од годину дана да није било никаквих сукоба у суецком подручју. Турци су били заузети ратујући са Русима на [[Кавкаске планине|
{{Посебан чланак|Битка код Романија}}
Поново су наишли на добро припремљене британске снаге код Романија. Повукли су се након два дана борби од [[3. август]]а до [[5. август]]а [[1916]]. После тога напада Британци померају линију одбране канала још дубље на [[Синајска гора|Синај]]. Од почетка октобра Британци су под водством генерал поручника Чарлса Добела започели операције у Синајској пустињи близу границе са Палестином. Почетни напори су били ограничени на изградњу железнице и водовода дуж Синаја. После неколико месеци стварања залиха и допреме војске Британци су били спремни за напад. Прва битка је била успешно заузимање тврђаве Магдабе [[23. децембар|23. децембра]] [[1916]].
Ред 32:
== Палестински поход ==
[[Датотека:Palestine-WW1-1.jpg|мини|лево|300п|Прва битка код Газе, март 1917.]]
Британска армија у [[Египат|Египту]] је добила наређење да крене у офанзиву против Отоманских Турака у [[Палестина (регион)|Палестини]]. Деломично је то било повезано са подршком [[Арапски устанак|Aрапској побуни]], која је започела почетком 1916. Деломично је било и да би се остварио некакав успех након бројних битака без исхода на [[Западни фронт
{{Посебан чланак|Прва битка код Газе}}
Британски командант Добел је одлучио да [[Прва битка код Газе|нападне Газу]] [[26. март]]а [[1917]]. Напад је био неуспешан. Због лоше комуникације једне јединице су се повукле кад су требале задржати достигнуте позиције. Због тога тврђава није била освојена. Влада у Лондону је поверовала у извештаје са терена о британској победи, па је наредила генералу Мурају да заузме [[Јерусалим]]. Британци нису уопште били у позицији да заузимају [[Јерусалим]], јер су пре тога требали пробити отоманске обрамбене линије. Турске обрамбене позиције су брзо још ојачане захваљујући немачком пуковнику Кресу фон Кресенштајну.
{{Посебан чланак|Друга битка код Газе}}
[[Друга битка код Газе|Други напад на Газу]] уследио је месец дана касније [[17. април]]а [[1917]]. Напад је био подржан бродском артиљеријом и са неколико тенкова. Поново је напад био неуспешан. Био је то фронтални напад на утврђене позиције у коме је живот изгубило 5.000 Британаца. Оба британска генерала генерал Добел и генерал Мурај смењени су, а нови командант је постао [[Едмунд Аленбај]]. Аленбај је добио наређење да заузме [[Јерусалим]] до Божића. Аленбај је затражио и добио још три пешадијске дивизије, авијацију и артиљерију. Отоманска армија је у то време имала три активна фронта: у Месопотамији, Арабији и у Гази. Осим тога имали су велике снаге око Цариграда и на [[Кавкаске планине|
{{Посебан чланак|Битка код Биршебе}}
| |||