Битка код Прохоровке — разлика између измена

|датум = [[12. јул|12. јули]]и, [[1943]].

|резултат=тактичка совјетска дефанзивна победа<br />немачка стратешки офанзивни неуспех

|страна1 = {{зас|Трећи рајх|size=50п}}<br />[[Трећи рајх|Немачка]]|

|страна2 = {{зас|СССР|1923|size=50п}}<br />[[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]]|

|заповедник2=[[Иван Коњев]]<br />[[Павел Ротмистров]]

|губици1=3 тенка уништена<br />70-80 тенкова оштећено

|губици2 = 150-300 тенкова уништено<br />150-300 тенкова оштећено

'''Битка код Прохоровке''' се одиграла [[12. јул|12. јула]]а [[1943]]. године и највећа [[тенк]]овска битка у војној историји. То је била главна битка [[Битка код Курска|операције Цитадела]], [[Немачка|немачке]] офанзиве да окружи [[савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетске]] снаге у [[Курск]]у, која је позната и под именом [[Битка код Курска]], [[Велики отаџбински рат|Великог отаџбинског рата]].

У зиму од 1942-43. године [[Немачка шеста армија]] је била изгубљена током [[битка за Стаљинград|битке за Стаљинград]]. Пошто су покренуте велике совјетске операције као што су [[операција Уран]], [[операција Зимска олуја]] и [[операција Мали Сатурн]] угрожен је положај немачке [[армијска група Југ|групе армија Југ]]. Совјетске операције биле су успешне, и уништиле су велики део немачких снага. Ове операције довеле су до ослобађања [[Кавказ (регион)|КавказКавказа]]а од немачке окупације по цени од 70.000 погинулих војника. [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] је наредио опкољавање Армијске групе Југ до [[Ростов на Дону|Ростова на Дону]]. Црвена армија је веома успешно напредовала, али немачки најбољи тактичар и ратни геније фелдмаршал [[Ерих фон Манштајн]] предузима контраофанзиву и долази до [[Трећа битка за Харков|Треће битке за Харков]]. У [[Друга битка за Харков|Другој бици за Харков]], мобилне немачке снаге стегле су крила совјетске војске и успешно их уништиле. Немачка победа је омогућила [[Вермахт]]у и [[Шуцштафел|СС]] снагама да преузму [[Харков]] од совјетских јединица 14. марта 1943. године и одбаце их до северних делова реке [[Дон]]а. У тим операцијама совјетске линије биле су истурене и створена је велика избочина у дужини од 150 километара. Немци су заробили око 9.000 совјетских војника а погинуло је око 23.000 по немачким извештајима а по совјетским и до 45.000 војника.

Немачке снаге су поново заузеле [[Белгород]] јужно од [[Курск]]а, али су совјетске снаге успеле одржати Курск. Немачко напредовање изван Харкова убрзо је успорено а совјетски отпор почео је да јача. Нико није имао снаге да настави борбу па је избочина код Курска тако и настала. [[Адолф Хитлер|Хитлер]] је зато предлагао да се покрене масивна офанзива на Источном фронту како би се на избочини опколиле и уништиле велике совјетске снаге и преокренула ствар на фронту. Операција се звала [[операцијаБитка Цитаделакод Курска|Цитадела]] и укључивала је 900.000 немачких војника, 2.700 тенкова и преко 2.000 авиона. Сама битка је била жестока. Немци су толико били уверени у победу и надмоћност својих снага. Хитлер је у то време држао више дивизија него у време [[операција Барбароса|операције Барбароса]]. Совјетски маршал [[Георгиј Жуков]] знао је са каквим снагама има посла и каква опасност прети Совјетима ако се Немци не зауставе. Стаљин је у Жукова полагао највише поверења. У једном делу битке Немци су желели да изврше пробој и униште резерве. Тако је до ове највеће тенковске битке у историји ратовања и дошло. Та битка одлучила је исход и даље вођење операције Цитадела. Немци су изгубили главнину оклопа што ће битно пореметити равнотежу снага на Источном фронту у корист Црввене армије а не Немаца.

** [[1. СС оклопна дивизија Телесна гарда Адолфа Хитлера]]

** [[2. СС оклопна дивизија Рајх]]

** [[3. СС оклопна дивизија Мртвачка глава]]