Битка код Варне — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 22:
Међутим хришћанска флота није успела да спречи прелазак Муратових снага и око 60.000 Османлија је [[10. новембар|10.11.]] код Варне напало крсташку војску, коју су, према проценама, бројчано надмашивали око три пута<ref name=Setton/>. Без обзира на бројчану надмоћ Османлија, чињеницу да је скоро целокупна крсташка војска била састављена од [[konjica|коњаника]] [[оклопник]]а и рану Ћезаринијеву погибију, крсташи су успешно започели битку и толико су сузбили Отоманске снаге да је битка чак и Мурату изгледала изгубљено и он се одлучио да напусти бојиште. Потиснуте су [[Анадолија|анадолијске]] трупе под вођством [[Караџа беј]]а и [[Румелија|румелијска]] [[konjica|коњица]] под вођством [[Сихабедин паша|Сихабедин паше]], тако да је на самом бојишту практично остао само султан са [[јањичари|јаничарима]]. У тој фази борбе дошло је до преломног тренутка у коме је двадесетогодишњи краљ Владислав одлучио да се укључи у борбу, пошто је до тада по Хуњадијевој препоруци пасивно стајао у позадини, док је он потискивао крила османлијске војске. Он је са око 500 својих [[Пољаци|пољских]] [[витез]]ова јурнуо ка отоманском центру, на коме се налазио Мурат који је практично кренуо да се повлачи, са циљем да зароби или убије самог [[султан]]а. Током борби са јаничарима, краљ је оборен са коња и одрубљена му је глава, после чега је његове трупе захватила паника коју су искористили јаничари којима је у помоћ притекла и њихова коњица коју је Хуњади претходно потиснуо са бојишта. Сам Јанош је покушао да спасе краљево тело, али у томе није успео, после чега је окупио остатке трупа и са њима се повукао преко [[Дунав]]а.
 
Последице битке по хришћанске државе на Балканском полуострву биле су поражавајуће. Хуњадија је на повратку у Мађарску током проласка кроз [[Влашка|Влашку]] заробио [[Влад II Дракул]] (прва владавина [[1436]]—[[1442]], друга владавина [[1443]]—[[1447]]) због пљачкања која су током пута ка Варни његове трупе починиле по Влашкој<ref name="Колин">-{Colin Imber, ''„The Crusade of Varna, 1443-45“''}- [[2006]]. ISBN 978-0-7546-0144-9. ([http://www.ashgate.com/subject_area/downloads/sample_chapters/Crusade_of_Varna_Intro.pdf увод] ([[пдф]])) {{ен}}</ref> и пустио га је тек након што је добио висок откуп, а слична судбина ће Јаноша задесити и четири године касније када се после [[косовска битка (1448)|пораза на Косову]] буде повлачио кроз српску деспотовину. Владиславова погибија је поново отворила питање коме припада краљевска круна у Мађарској и покренула сукоб са [[Фридрих III Хабзбург|Фридрихом III]] ([[краљсписак владара Немачке|немачки краљ]] [[1440]]—[[1493]], [[цар Светог римског царства|свети римски цар]] [[1452]]—[[1493]]) око [[Владислав V Посмрче|Владислава V ''Посмрчета'']] ([[1440]]—[[1457]]).[[Списак византијских царева|Византијском цару]] [[Јован VIII Палеолог|Јовану VIII]] (савладар [[1421]]—[[1425]], цар [[1425]]—[[1448]]), који је опремио две [[брод|лађе]] за помоћ блокаде Босфора и Дарданела иако је био отомански [[вазал]], је после тешког пораза крсташа остало само да старом султану честита на великој победи, а сви успеси које је његов брат деспот Константин Драгаш постигао у [[Ахаја|Ахаји]] и [[Тесалија (област)|Тесалији]], анулирани су већ у [[Зима|зиму]] [[1446]]. године рушењем [[Бедем Хексамилеон|Хексамилеона]] и пустошењем [[север]]ног [[Пелопонез]]а.
 
== Види још ==