Опсада Беча (1529) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија 1520-е помоћу геџета HotCat |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 4:
{{Битка
|битка = Опсада Беча
|део = '''војних похода [[Сулејман
|слика = Siegeofvienna1529.jpg
|опис_слике = Опсада Беча 1529.
|датум = [[27. септембар]] - [[14. октобар]], [[1529|1529.]]
|место= [[Беч]], [[Хабзбуршка монархија|Хабсбуршка монархија]]
|територија=
|узрок= Османлијске аспирације освајања Европе
|резултат= Повлачење [[Османско царство|Османлија]]
|страна1= [[Хабзбуршка монархија|Аустрија]] са савезницима
|страна2= [[
|заповедник1= [[Никлас Залмски|Никлас гроф Салм]]
|заповедник2= [[Сулејман I|Сулејман Величанствени]]
|јачина1= око 23.000<ref>Turnbull says the garrison was "over 16,000 strong". ''The Ottoman Empire'', p 50; Keegan and Wheatcroft suggest 17,000. ''Who's Who in Military History'', p 283; Some estimates are just above 20,000, for example: "Together with Wilhelm von Roggendorf, the Marshal of Austria, Salm conducted the defense of Vienna with 16,000 regulars and 5,000 militia." Dupuy, Trevor, ''et al.'', ''The Encyclopedia of Military Biography'', p 653.</ref>
|јачина2= око 120.000<ref name = estimate>Turnbull suggests Suleiman had "perhaps 120,000" troops when he reached Osijek on 6 August. ''The Ottoman Empire'', p 50; Christopher Duffy suggests "Suleiman led an army of 125,000 Turks". ''Siege Warfare: Fortresses in the Early Modern World 1494-1660'', p 201. For higher estimates, see further note on Suleiman's troops.</ref>|
Ред 24:
}}
'''Опсада Беча''' или '''Прва битка код Беча''' догодила се између [[27. септембар|27. септембра]] и [[14. октобар|14. октобра]] [[1529]]., када је [[Османско царство|османлијска]] војска предвођена султаном [[Сулејман
Међу свим претходним биткама између [[хришћанство|хришћанских]] и [[ислам|муслиманских]] војски, ова опсада је наговестила крај напредовања претходно незаустављивих турских снага, које су ипак и након тога наставиле освајања делова [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Мађарске]] под контролом [[Хабзбуршка монархија|Аустрије]].
Ред 30:
Ова битка се у османлијским војним изворима назива „Прва битка код Беча“, јер се догодила и „[[Опсада Беча (1683)|Друга битка код Беча]]“ [[1683]]. године.
Пре опсаде [[Беч]]а, Османлије су напале [[Будимпешта|Будимпешту]], коју није бранио велики број војника. Упркос обећању војницима да их неће побити, ако се предају, Османлије су поступуле супротно. Вест о том догађају је стигла до Беча, где је одлучено да предаја не долази у обзир. Османлијска војска је бројала око 800 лађа на [[Дунав]]у и око 20.000 [[дева]], које су преносиле опрему. Дошло је и око 12.000 припадника елитних јединица [[
Османлије су до Беча дошле уморне од дугог пута и лошег времена. Покушале су да уговоре предају, али им је та понуда одбијена. [[Артиљерија|Артиљеријом]] су напале одбрамбене зидове без већих успеха. Копале су подземне тунеле испод градских зидина. Браниоци су то открили, па су вођене борбе у којима су подељени уз велике губитке. Почеле су да падају јаке [[Киша|кише]]. Османлије су имале недостатак [[Храна|хране]] и [[Вода|воде]], разбољевале су се, а део војске је дезертирао. Јањичари су тражили да се одлучи шта даље. Дана [[12. октобар|12. октобра]] [[1529]], Османлије су се одлучиле да коначни завршни ударац, који је био неуспешан по њих. Следећих дана је пао [[снијег|снег]], што је додатно погоршало ионако лоше стање у османлијској војсци, те су прекинуле опсаду Беча и повукле се у [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарску]]. Вођа одбране града Никола гроф Салм, који је тада имао 71 годину, рањен је у последњој бици, и преминуо је од последица рањивања у [[пролеће]] следеће године.<ref>Dupuy, Trevor.N., Curt Johnson, and David.L.Bongard, The Encyclopedia of Military Biography, I.B.Tauris & Co. Ltd., 1992, ISBN 1-
== Извори ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Siege of Vienna}}
| |||