Кантонски језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 50:
5. C је такође аспировани консонант, који се чита различито зависно од окружења. Испред EO,OE,YU се чита као наше Ћ+кантонско H. Испред осталих вокала чита се као наше Ц+кантонско H. Испред EO,OE,YU, Z се чита као наше Ћ или Ђ, а испред осталих вокала, чита се као наше Ц. Дакле, и ова два гласа у кантонском језику су парови, као и они већ поменути у горњој рубрици.
6. На крају слога, K,P,T се никако не читају аспировано, него као у нашем језику, али са слабијом артикулацијом, тј. чим дође до оклузије, артикулација се прекида (нпр. покушајмо изговорити П, али тако да престанемо са артикулацијом чим дође до додира две усне)
7. NG се чита као наше Н испред К или Г, нпр. у речи БАНКА. Само што у нашем језику тај глас нема статус посебног фонема, већ алофона гласа Н, док у кантонском, као у енглеском, он има статус посебне фонеме.
У кантонском језику постоје следећи дифтонзи (великим словом ће унутар дифтонга бити обележен онај вокал на којем је нагласак): AAi, AAu, Ei, EOi, Iu, Oi, Ou, Ui.
Као и остали кинески језици, и кантонски језик поседује искључиво једнослоговне [[морфема|морфеме]]. Мада је број могућих комбинација вокала и консонаната унутар једног слога далеко већи него у стандардном кинеском (мандаринском), ипак је ограничен (док старокинески језик није поседовао никаква ограничења, али зато није имао тонове). Постоје следећи типови кантонског [[слог|слога]] (тонови ће бити обележени бројем, јер кантонски језик је тоналан, као и сви други кинески језици, а шире гледано, и као наш језик):
1. Само вокал, нпр. аа3
2. Консонант + вокал, нпр. maa5
3. Консонант + дифтонг, нпр. lau4
4. Само дифтонг, нпр. oi3
5. Консонант + вокал + консонант (и то само M, N, NG, K, P, T), нпр. hyut3
6. Вокал + консонант, нпр. aak1
7. Назални консонант, такви су NG и M, они могу сами за себе творити слог
==Позајмљенице у кантонском дијалекту==
| |||