Равена — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 23:
'''Равена''' ({{Јез-итал|Ravenna}}) је град у [[Италија|Италији]]. Равена је и пети по величини град покрајине [[Емилија-Ромања|Емилије-Ромање]] у северном делу државе и главни град истоименог [[Равена (округ)|Округа Равена]].
 
Равена је позната као важно историјско средиште у доба [[Западно римско царство|Западног римског царства]] и ране [[Византијско царство|Византије]] ([[Равенски егзархат|Равенски Егзархат]]). У граду се налази неколико велелпних цркава из [[византијско царство|византијског]] раздобља, као најбољих примера ране [[Византијска уметност|византијске уметности]] у време цара [[Јустинијан I|ЈустинијанЈустинијана]]а. Стога јсу ови споменици данас део баштине [[Унеско|Унеска]].
 
== Природне одлике ==
Ред 38:
'''Клима''': Клима у Равени је измењено [[средоземна клима]] са приметним утицајем хладније климе са севера. Стога је у лето веома топло, а зими је снег честа појава и веома је хладно у односу на већи део [[Италија|Италије]] јужно.
 
'''Воде''': Равена се налази близу [[Јадранско море|ЈадранЈадрана]]а (8 -{km}-) у мочварном подручју, а је у граду и околини прокопано много канала за одводњавање земљишта. Међутим, најважнији канал је намењен саобраћајном повезивању Равене са мором.
 
== Историја ==
Иако је подручје Равене било насељено још у време [[праисторијапреисторија|праисторије]], прави развој насеља започиње доласком [[Антички Рим|Римљана]], када [[Октавијан Август]] изграђује морнаричку луку у [[Класе]]у, данашњем предграђу града на мору.
 
Падом [[Западно римско царство|Западног римског царства]] и честим упадима [[варвари|варвара]] Равена се нашла у изванредном положају природно заштићеног подручја из унутрашњости (мочваре). По предању, први епископ Равене био је св. Аполинарије (St Apollinaris) (q.v.). Због претње од напада [[Визиготи|Визигота]], [[402]]. године царски двор [[Западно римско царство|Западног царства]] премештен је из [[Милано|Милана]] у Равену, која је својим мочварама пружала већу заштиту. Године [[493]]. године власт над Италијом је преузео остроготски краљ [[Теодорих Велики]] (умро [[526]]. године), који је такође користио Равену као своју престоницу и који је био покровитељ [[аријанство|аријанске]] цркве у граду. Године [[540]]. године Равену је запосео [[византијско царство|византијски]] војсковођа [[Велизар]] и тиме основао [[Равенски егзархат]], подручје [[Италија|Италије]] под влашћу [[Византијско царство|Византије]]. После [[568]]. године, када је већи део [[Италија|Италије]] пао под власти [[Лангобарди|Лангобарда]], улога Равене је опала, али је све до [[751]]. године остала главни град [[Равенски егзархат|византијске Италије]]. После пада под лангобардску власт изгубила све повластице статуса секуларне престонице и претворила се у нездрави изоловани провинцијски град.
Ред 80:
У иконографски најсложеније и најзанимљивије мозаике убрајају се они који осликавају живот Христов у аријанској цркви S. Aplollinare Nuovo.
 
Важно је споменути и то да се у средишту Равене налази гроб [[Данте Алигијери|ДантеДантеа]]а, познатог италијанског писца.
 
== Привреда ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Равена