Палмиро Тољати — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м datum funkcije |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 6:
| датум_смрти = [[21. август]] [[1964]].
| место_смрти = [[Јалта]]
| држава_смрти = [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]]
| држављанство = Италијанско
| народност = Италијан
Ред 12:
| ширина_слике =
| опис = ''Тољати држи говор у Берлину 1950.''
| партија = [[Италијанска социјалистичка партија]] (до 1918) <br />[[Италијанска комунистичка партија|Комунистичка партија Италије]] (1918-1964.)
| супружник =
| функција 1 = Генерални секретар КПИ
Ред 23:
| потпис =
}}
'''Палмиро Тољати''' ({{јез-ита|Palmiro Togliatti}}; [[Ђенова]], [[26. март]] [[1893]] — [[Јалта]], [[21. август]] [[1964]]) био је италијански политичар, револуционар и дугогодишњи вођа [[
== Биографија ==
Рођен је 1893. године у [[Ђенова|Ђенови]], у средње имућној породици. Пре [[Први светски рат|Првог светског рата]] био је члан [[Италијанска социјалистичка партија|Италијанске социјалистичке партије]]. Учествовао је у рату као добровољац, али се разболео, па је послан кући. Након тога је сарађивао с [[Антонио Грамши|Антонијом Грамшијем]].
Био је један од оснивача Комунистичке партије Италије [[1918]]. године. Након што су [[фашизам|фашисти]] затворили Грамшија, постао је нови секретар КПИ. Фашисти су [[1926]]. забранили легално деловање КПИ, након чега је Тољати деловао у иностранству ([[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], [[Француска]]). Године [[1935]], постао је члан Секретаријата [[Коминтерна|Коминтерне]]. Године [[1939]], био је накратко затворен у Француској, али је убрзо пуштен и за време [[Други светски рат|Другог светског рата]] био у [[Москва|Москви]], одакле је позивао италијански народ на отпор фашизму и нацистичкој марионетској [[Италијанска Социјална Република|држави Сало]].
У Италију се вратио [[1944]]. године. У земљи је заузео линију против окружане борбе као начина комуниста да дођу на власт. Неко време је био министар правосуђа Италије. Године [[1945]], постао је заменик премијера у Де Гасперијевој влади. На изборима [[1946]], КПИ је освојила 19% гласова и 104 посланичка места у парламенту.
| |||