Повраћање — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 1:
{{Болест
{{спојити|повраћање}}
| назив = Каријес
'''Избљувак''' (сленг: '''пегла''') означава избачени садржај желуца након чина [[повраћање|повраћања]], тј. [[бљување|бљувања]] несварене или полусварене [[храна|хране]], одакле реч и води порекло.
| латински = Vomitus
| слика = 49-aspetti di vita quotidiana, vomito,Taccuino Sanitatis, Ca.jpg
| текст уз слику =
| ICD10 = {{ICD10|R|11||r|10}}
| ICD9 = {{ICD9|787}}
}}
'''Повраћање''' или '''вомитус''' је рефлексни акт, током кога се садржај [[желудац|желуца]] или почетног дела [[танко црево|танког црева]] враћа кроз [[уста]] и избацује у спољашњу средину. Центар овог рефлекса је локализован у [[продужена мождина|продуженој мождини]] ({{јез-лат|formatio reticularis lateralis}}) и повезан је са другим вегетативним центрима [[ретикуларна формација|ретикуларне формације]] (респираторни, вазомоторни и др) што је значајно ради координираног рада свих структура које учествују у процесу повраћања.
 
Повраћање, као физиолошки акт, је карактеристично за неке врсте [[животиње|животиња]]: поједине врсте [[птица]], [[вук]], [[лисица]] итд. То је нарочито изражено током периода исхране младунаца, када родитељи повраћају полусварени или несварени садржај [[желудац|желуца]] којим се они хране.
Сленг „пегла“ порекло води од израза ''бацити пеглу'' што значи повраћати. Порекло овог израза, као и његова могућа повезаност са [[пегла|истоименим кућним апаратом]] није сасвим познато.
Избљувак осим остатака претходно поједене [[храна|хране]], увек садржи између осталог мању или већу количину [[желудачна киселина|желудачне киселине]], која избљувку даје посебно непријатан [[укус]] и понекад чак може оштетити [[слузокожа|слузокожу]] у [[грло|грлу]] и [[уста|устима]].
 
Код [[човек|људи]] се повраћање убраја у један од заштитних механизама, којим се организам штити од [[храна|хране]] неадекватне по свом саставу или количини.
 
Осим тога, у периоду [[трудноћа|трудноће]] се јавља карактеристично јутарње повраћање ({{јез-лат|emesis gravidarum}}), а оно је и један од главних [[симптом]]а [[кинетоза|кинетозе]] (надражај периферних нерава изазван превеликим напором).
 
Постоји и патолошко повраћање, које може имати различите узроке.<ref name="r12"> Проф. др Б. Милутиновић: ''Скрипта из физиологије за студенте медицине и стоматологије'', (Медицински факултет Универзитета у Новом Саду)</ref>
 
== Симптоми ==
 
Симптоми који прате овај рефлексни акт указују на повећано ангажовање вегетативног нервног система. То су: убрзано [[дисање]], веома обилно лучење [[пљувачка|пљувачке]], ширење зеница, знојење, бледило лица, убрзан рад [[срце|срца]] и др. Неки од ових симптома су присутни и код животиња, а испитивања су показала ди нису у питању емотивне реакције. Психичка манифестација повраћања присутна код људи (која се одликује убрзаном перисталтиком и другим сличним знаковима) зове се [[наузеа]]. Она настаје након прераде информација, односно сигнала, са периферије у кори [[велики мозак|великог мозга]].<ref name="r12" />
 
== Узрочници (стимулуси) ==
 
Стимулуси који изазивају вомитус су многобројни:
* тактилна стимулација непчаних лукова [[меко непце|меког непца]] или [[ждрело|ждрела]],
* нагли пораст притиска у [[желудац|желуцу]] или [[дванаестопалачно црево|дванаестопалачном цреву]] (20-25 -{mmHg}-),
* истезање или лезија [[материца|материце]] или [[мокраћна бешика|мокраћне бешике]],
* пораст интракранијалног притиска,
* неки облици бола,
* хемијске материје,
* [[лек]]ови,
* нагла промена правца кретања,
* болести (морска, Мајнерова),
* психолошки стимулуси (емоционални [[стрес]], непријатан мирис или укус и сл).<ref name="r4"> Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D: ''Медицинска физиологија'', IX издање ("Савремена администрација“ Београд, 1999.)</ref><ref name="r12" />
 
== Нервна регулација ==
 
Аферентни мпулси са периферије се преносе путем симпатичких и парасимпатичких влакана до билатералног центра за повраћање у [[продужена мождина|продуженој мождини]]. Након обраде добијених информација, еферентни моторни импулси се преносе путем V, VII, IX, X и XII кранијалног нерва у горње делове гастроинтестиналног тракта и преко нерава [[кичмена мождина|кичмене мождине]] до [[дијафрагма|дијафрагме]] и трбушне мускулатуре.<ref name="r4" />
 
== Акт повраћања ==
 
Почетна фаза, која представља увод у повраћање, назива се антиперисталтика. Она означава кретање садржаја гастроинтестиналног тракта у супротном смеру од уобичајеног. Антиперисталтички талас може да почне од завршног дела [[танко црево|танког црева]] и да се креће према [[желудац|желуцу]] брзином од 2-3 -{cm/s}-. Пошто се услед прилива новог садржаја дванаестопалачно црево и желудац растегну, долази до раздражења центра за повраћање.
 
У следећој фази се дешава неколико процеса: дубоко се удахне [[ваздух]], подижу се [[подјезична кост]] и [[гркљан]], отвара се горњи сфинктерски мишић [[једњак]]а, затварају се отвори дисајних путева и дешава се снажна контракција и фиксирање дијафрагме и контракција свих мишића трбушног зида. Као последица тога, повећава се притисак унутар желуца и отвара се доњи сфинктерски мишић једњака. На крају долази до избацивања желудачног садржаја кроз једњак и уста у спољашњу средину. При томе особа обично заузима тзв. „заштитни положај“, са телом лако нагнутим унапред.<ref name="r4" />
 
Ако се читав процес одигра брзо и нагло, односно уколико је особа у несвести или под дејством [[алкохол]]а и [[дрога]], може доћи до уласка повраћеног садржаја у [[нос]] или [[плућа]] што може изазвати опасне компликације или чак дављење и [[смрт]].<ref name="r12" />
 
== Референце ==
{{reflist}}
{{-}}
{{Листа симптома болести}}
 
{{медицинско упозорење}}
{{Commonscat|Vomiting}}
 
[[Категорија:Физиологија]]
[[Категорија:Медицина]]
[[Категорија:Рефлекси]]