Босански устанак (1831−1832) — разлика између измена

Устанак представља незадовољство босанских [[Бег|бегова]] против централне власти у Цариграду, на чијем је челу био [[Хусеин-капетан Градашчевић|Хусеин - катепан Градашчевић]] такође познат као ''Змај од Босне''. Покрет у [[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босни]] је одбијао све нове реформе Цариграда, они нису хтели да скину чалме (турбан) и саруке и замене [[Фес (капа)|фесовима]]. Разлика између [[Први_српски_устанак|српског]] и босанског устанка је у томе што су први хтели да се искорени [[зулум]] а други су хтели да остане стање какво је до тада постојало. Покрет Хусеина [[1831]]/[[2]]. никада није ишао за тим да се боснаБосна издвоји из турске заједнице и да се одрекне [[Махмуд II|султана]]. Сам Хусеин тражио је потврду свог везирског чина од султана и [[Порта|Порте]]. Они никада нису испољавали потребу за [[Hatišerif|хатишерифом]] и Хусеин је одбио предлог [[Кнез Милош Обреновић|кнеза Милоша]] да посредује код султана.<ref> - {{ср}} - [http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_9_l.html Владимир Ћоровић - Устанци босанских муслимана]</ref> [[Џамија]] коју је Хусеин изградио изражава његов однос према Цариграду. Народ је после вековног [[Ропство|ропства]] турског потпуно примио турски индетитет и није имао намеру за било каквим променама, [[асимилација]] је била њихова судбина.

Хусеин-капетан Градашчевић је покушао да покори херцеговачке аге и бегове, који нису хтели да му се придруже, али у томе није успео. Алипаша[[Али-паша Ризванбеговић]] је био од оних који су били на страни султана и његових реформи. Услед таквих неслагања ко је за султана а ко није, дошло је до рата између њих самих. Хусеин је напао алипашуАли-пашу Ризванбеговића у [[Столац|Столцу]]. Међутим, није успео да га савлада јер је алипаша пружио велики отпор у свом столачком граду. Због своје надутости Хусеина напушта велики број бегова и капетана. Било је, нема сумње, зависти и љубоморе због успеха. Било је и начелног неслагања. Хусеин није имао такта и због тога су га многи напустили. Из разлога што сам Хусеин није имао ослободилачке намере, већ уске, личне циљеве, није прихваћен као народни устаник за којим ће сви кренути за слободу. Међутим са друге стране у народу је било доста хришћана који су у овим дешавањима видели наду за трајном слободом и ослобођењем од Истанбула, па су из тог разлог приступили на страну Змаја од Босне не били добили слободу.

Да ли се [[29.]] [[март]] [[1831.]] може узети као дан за слободу и независност Босне.<ref>- {{ср}} - [http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/bih/vcorovic-politika-bih.html Владимир Ћоровић - (погледај наслов)Питање аутономије Босне и Херцеговине]</ref> Такво схватање је неисправно. Босански бегови нису исказали намеру да се ослободе султана и прекину сваку везу са Цариградом, него да натерају надлежне да њима омогуће већи утицај на државне послове. Бегови су сматрали да је Турска својом погрешном политиком изгубила [[Србија|Србију]] и [[Грчка|Грчку]], па се сада они сами морају бранити да не изгубе и [[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босну и Херцеговину]], у којима се већ јављају устанички покрети.