Босански устанак (1831−1832) — разлика између измена

Устанак представља незадовољство босанских [[Бег|бегова]] против централне власти у Цариграду, на чијем је челу био [[Хусеин-капетан Градашчевић]] такође познат као ''Змај од Босне''. Покрет у [[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босни]] је одбијао све нове реформе Цариграда, они нису хтели да скину чалме (турбан) и саруке и замене [[Фес (капа)|фесовима]]. Разлика између [[Први_српски_устанак|српског]] и босанског устанка је у томе што су први хтели да се искорени [[опресија|зулум]] а други су хтели да остане стање какво је до тада постојало. Покрет Хусеина [[1831]]/[[2]]. никада није ишао за тим да се Босна издвоји из турске заједнице и да се одрекне [[Махмуд II|султана]]. Сам Хусеин тражио је потврду свог везирског чина од султана и [[Порта|Порте]]. Они никада нису испољавали потребу за [[Hatišerif|хатишерифом]] и Хусеин је одбио предлог [[Кнез Милошмилош Обреновић|кнеза Милоша]] да посредује код султана.<ref> - {{ср}} - [http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_9_l.html Владимир Ћоровић - Устанци босанских муслимана]</ref> [[Џамија]] коју је Хусеин изградио изражава његов однос према Цариграду. Народ је после вековног [[Ропство|ропства]] турског потпуно примио турски индетитет и није имао намеру за било каквим променама, [[асимилација]] је била њихова судбина.

Србија је [[1830|1830.]] својим устанком добила хатишериф о самоуправи, што је и значио велики преокрет за Србију. Данак Турској је тачно утврђен, Хатишерифом се гарантује слобода трговање, подизања [[школа]], [[Црква (грађевина)|цркава]] и [[манастир]]а, организовања сопствених судова и административних органа. Предвиђено је да турско становништво може да станује само у градовима или да напусти земљу. Поред тога, Порта се обавезала да ће вратити и шест округа, које је Србија изгубила [[1813|1813.]] године. У исто време, 1830., издат је и [[Берат (ислам)|берат]] којим је кнезу [[Милош Обреновић|Милошу Обреновићу]] признато наследно кнежевско достојанство у његовој породици. У исто време такве тежње у Босни ка својом слободом и независношћу нису уопште постојале. Када је кнез Милош понудио Хусеину посредовање код султана одбио га је с пуно омаловажавања.