Музеј науке и технике Београд — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 54:
 
== Циљ оснивања ==
Циљ [[Музеј]]а је заштита научно-техничке баштине на територији Србије. Осим прикупљања, истраживања и заштите техничких културних добара, задатак Музеја је и њихово представљање јавности у циљу подизања научно-техничке културе, као и популаризација науке и савремених научних достигнућа. <br />
 
За разлику од осталих републичких и матичних музеја у Србији, '''Музеј науке и технике у Београду''' при оснивању није добио иницијалну збирку око које би се формирао фонд. Другим речима, фонд Музеја су прикупили сами [[кустос]]и, најчешће путем поклона. Прикупљање предмета је почело оснивањем Музеја, од инвентарског броја 1. Кустоси су током година истражили: лабораторије универзитета Србије, приватне колекције, фабрике и анимирали јавност преко медија, а личним контактима мотивисали власнике да даривају поклоне Музеју. Списак дародаваца се чува у музеју и ажуриран је по годинама од оснивања до данас. У целој акцији формирања фонда до данас, а и у будућеубудуће, битну улогу има лична мотивација запослених која је била и остаје главни инструмент спровођења развојне политике Музеја. <br />
 
Од свог оснивања кустоси Музеја науке и технике прикупили су преко 7 000 предмета, који су класификовани у музејске збирке.
Музеј науке и технике је и један од оснивача Уније средњеевропских техничких музеја (MUT) и стални члан ICOM комитета за техничке музеје (CIMUSET). Био је два пута домаћин годишње MUT конференције (2005, 2012) а 2009. и CIMUSET-а.
Линија 65 ⟶ 67:
== Стална поставка 2. круг ==
Застој у реализацији Пројекта реконструкције и доградње Музеја науке и технике, који је један од пројеката Министарства културе у НИП-у, проузроковао је промену стратегије Министарства културе и Музеја у циљу оспособљавања постојећег простора и прилагођавања програма ради отварања Музеја за јавност, а све у складу са наведеним Пројектом реконструкције и доградње Музеја науке и технике, аутора архитекте Бориса Подреке. Одлучили смо да једним активним приступом дођемо то реализације Пројекта, односно, програмима који су пролагођени
тренутним околностима да обезбедимо подршку Пројекту реконструкције Музеја од стране шире јавности, стручне јавности и надлежних државних институција.<br />
 
Први корак у том смислу је учињен [[28. августа]] [[2009.]] године, када је Музеј први пут отворио врата своје зграде за публику, поставком изложбе под називом Научно-техничка културна баштина Србије – која је представљена кроз учешће музеја и збирки Заједнице научно-техничких музеја Србије (19 учесника), а ради промоције и популаризације ове врсте баштине у јавности.<br />
 
Изложба под називом 2. КРУГ – представља други корак на путу ка реализацији будуће сталне поставке у новом простору.
Изложба је избор/извод из концепта сталне поставке који су урадили кустоси Музеја у оквиру Пројекта реконструкције и доградње Музеја науке и технике и у том смислу представља потенцијал Музеја у припреми будуће сталне поставке, а на основу свог фонда прикупљаног током двадесет година.
 
Изложба 2. КРУГ је постављена на 1.600 m² :<br />
Први спрат Музеја где је представљено преко 400 предмета из 25 збирки, у четири целине:
Линија 146 ⟶ 151:
=== Флогистон ===
Главна публикација стручно-научног профила коју Музеј издаје је Флогистон, часопис за историју науке, који је почео да излази [[1995.]] године, као први часопис овог профила на Балкану. Од 2005. године овај часопис, измењеног логоа и савремено дизајниран, излази под именом Phlogiston. У Phlogiston-у научне радове и стручне чланке објављују реномирани истраживачи из области филозофије и историје науке, технике, технологије и индустрије.
 
 
== Референце ==
{{рефлистreflist}}
 
== Види још ==