Буковица (област) — разлика између измена

м
Враћене измене 91.141.2.104 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
м (Враћене измене 91.141.2.104 (разговор) на последњу измену корисника Autobot)
 
== Насеља ==
Честа је подјела на '''Горњу''' или '''Обровачку Буковицу''' те '''Доњу''' или '''Кистањску Буковицу'''. Највеће насеље унутар саме Буковице су [[Кистање]], а на њеном сјеверном рубу се налази [[Обровац]]. Већа буковичка села су [[Билишане]], [[Бјелина]], [[Ервеник]], [[Ђеврске]], [[Ивошевци]], [[Карин (насеље)|Карин]], [[Крушево (Обровац)|Крушево]], [[Медвиђа]], [[Мокро Поље]], [[Пађене]] и [[Жегар Prvi poznati stanovnici Bukovice bili su Iliri, a nakon njih stari Rimljani, koji su taj kraj u 2]]. stoljeću pr. Kr. uključili u svoju provinciju Dalmaciju. Hrvati su stigli u 7. stoljeću i bili većinsko stanovništvo sve do početka 16. stoljeća, kada dolaze Turci. Krajem 17. stoljeća, poslije oslobođenja od Turaka, Bukovica postaje najprije dio Mletačke Republike, a nakon njene propasti ulazi u sastav Habsburške Monarhije. U međuvremenu se promijenila etnička struktura, pa znatan udjel u stanovništvu uz Hrvate čine Srbi. Sa završetkom Prvog svjetskog rata Bukovica postaje dio Države Slovenaca, Hrvata i Srba, (nešto kasnije nazvane Kraljevina Jugoslavija), u Drugom svjetskom ratu se nalazi u sklopu Nezavisne Države Hrvatske, a poslije njega u Drugoj (socijalističkoj) Jugoslaviji. Od 1991-1995 godine Bukovica se nalazila u sastavu Republike Srpske Krajine.Poslje pada Krajine Bukovica postaje dijo Republike Hrvatske
 
== Референце ==
{{reflist}}