Босански устанак (1831−1832) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 13:
Србија је [[1830]]. својим устанком добила хатишериф о самоуправи, што је и значио велики преокрет за Србију. Данак Турској је тачно утврђен, Хатишерифом се гарантује слобода трговањa, подизања [[школа]], [[Црква (грађевина)|цркава]] и [[манастир]]а, организовања сопствених судова и административних органа. Предвиђено је да турско становништво може да станује само у градовима или да напусти земљу. Поред тога, Порта се обавезала да ће вратити и шест округа, које је Србија изгубила [[1813]]. године. У исто време, 1830., издат је и [[Берат (ислам)|берат]] којим је кнезу [[Милош Обреновић|Милошу Обреновићу]] признато наследно кнежевско достојанство у његовој породици. У исто време такве тежње у Босни ка својом слободом и независношћу нису уопште постојале. Када је кнез Милош понудио Хусеину посредовање код султана одбио га је с пуно омаловажавања.
Из личних интереса бегова на челу са Хусеином дошло је до тога да је Херцеговина одвојена од Босне, а за првог везира у Мостару постављен је столачки капетан Ризванбеговић. То је била награда за верност султану и плод вишегодишњих Алипашиних напора усмерених против босанског покрета.
О овом противнику босанског устанка [[Иво Андрић]] је написао приповетку '' ==Извори==
| |||