Сарски плебисцит — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м типо
Ред 13:
Два дана пре плебисцита Лавал је изјавио да Француска није заинтересована за његов исход. Ова изјава је свакако имала велики утицај на становништво Сарске области које је водило борбу за присаједињење ове области Француској.
 
== Гласање ==
 
Плебисцит је одржан [[13. јануар]]а [[1935]]. године. Од 539 хиљада гласача 477 хиљада изјаснило се за присаједињење Сара Немачкој, преко 46 хиљада дало је свој глас за одржење раније управе Друштва народа над овом облашћу док је 2 хиљаде људи гласало за присаједињење ове области Француској. Овако повољан исход гласања за Немачку био је пре свега псотигнутпостигнут активним деловањем агената, широко развијеном [[пропаганда|пропагандом]] и применом [[терор]]а над непокорним елементима.
 
На исход плебисцита извршио је утицај и став [[Енглеска|Енглеске]] и Италије. Енглеска дипломатија енергично је устала против даље управе Друштва народа у Сару. По њеном мишљењу ова управа оптерећивала је Друштво исувише великим обавезама. Италијанска дипломатија заузела је став незаинтересобваногнезаинтересовваног посматрача истичући како сарско питање није општеевропско питање већ да се оно тиче само Француске и Немачке.
 
Друштву народа остало је да потврди настало стање ствари. Према његовој одлуци од [[1. март]]а [[1935]]. Сарска област имала је да припадне Немачкој. Француски генералштаб захтевао је одмах после плебисцита проширење режима демилитаризације на сарску област. Овај став изнет је и пред Друштво народа али француска влада није подржала замисли свог генералштаба.
 
==Реаговања==