| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]
| држављанство =
| народност =
Ред 28:
}}
Др '''Василије Јовановић – Васа Маћедонац''' ([[Скопље]], [[фебруар]] [[1874]] — [[Београд]], [[31. децембар]] [[1970]]) био је српски [[право|правник]], [[политика|политичар]] и [[национални радник]]. Један је од оснивача српске четничке организације 1903. и [[ЛигаДруштво народа|Лиге народа]].
== Биографија ==
Рођен је у [[Скопље|Скопљу]] фебруара [[1874]]. Његова породица била је из села [[Кожље (Македонија)|Кожља]] у [[Тавор]]у али се [[1874]]. због [[зулумопресија|зулума]]а [[АлбанацАлбанци|Албанаца]]а склонила у [[Скопље]] када је Василије и рођен, а затим у [[Београд]]. У Београду је Василије завршио гимназију и правне науке на [[Велика школа|Великој школи]], док је докторат одбранио у [[Брисел]]у.<ref name=autogenerated1>С. Симић, ''Српска револуционарна организација, комитско четовање у Старој Србији 1903-1912'', приредио Ј. Бајић, Београд 1998, 22.</ref> Био је члан београдске масонске ложе Побратимство у којој се упознао са [[Лука Ћеловић|Луком Ћеловићем]] и [[Милорад Гођевац|Милорадом Гођевцем]]. Будући да је Гођевац још од 1900. био у контакту са Србима комитама [[ВМРОУнутрашња македонска револуционарна организација|ВМРОа]]а упознао је Василија са њима и својим планом да се оснује српски четнички комитет. Када су се [[Лука Ћеловић]] и [[Јован Атанацковић]] придружили двојцу Гођевац-Јовановић и након нових прилика које је створио [[Илиндански устанак|Илинденски устанак]], српски револуционарни комитет био је формиран септембра 1903. Василије Јовановић био је секретар првобитног Централног одбора.<ref>С. Симић, ''Српска револуционарна организација, комитско четовање у Старој Србији 1903-1912'', приредио Ј. Бајић, Београд 1998, 38-43.</ref> На раду у српском комитету остао је до 1905. Учествовао је у [[Први светски рат|Првом светском рату]] и неко време провео је у [[Француска|Француској]]. Након рата учествовао је као југословенски делегат у оснивању [[ЛигаДруштво народа|Лиге народа]]. Активно је учествовао у политичком животу [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] , био је члан неколико влада као [[Списак министара саобраћаја Југославије|министар саобраћаја]]. Преживео је [[Други светски рат]] и доживео дубоку старост. Умро је у Београду 1970.<ref name=autogenerated1 />
