Константин Данил — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 33:
У грађанству је Данил уживао велики углед и глас веома образована и одгојена, а и доста богата човјека. Дјеце није имао.
Био је омален, погурен и кратковидан, понашања и
Данил је био доста пао у заборав. Његову смрт новине нису објавиле, а гроб му је готово изгубљен. Тако су многи његови портрети забачени, заборављени, рашћердани и упропашћени. Што је спашено, највише се има захвалити биографу Л. Николићу и његовом сину Др. Вл. Николићу који је пронашао и његову фотографију, по којој је наручио познати, лијепи портрет Данила од [[Урош Предић|Уроша Предића]] и поклонио га [[Народни музеј|Народном Музеју]]. У своје вријеме највише је учинио за Данила Ј. Вујић, који је сакупио око 25 његових слика. Уопште, у нашој земљи, које у јавним збиркама које у приватном посједу, постоји још око 70 његових радова, осим цркава. Нажалост, и послије ослобођења 1918. године, доста је одвучено у иностранство. 1924 помоћу Ј. Вујића, Народног Музеја и Др. М. Шевића Умјетничко Одјељење приредило је једну малу изложбу од 25 Данилових слика, с једним предавањем. Тим поводом се много почело опет да говори и пише о томе великом српском умјетнику.
Ред 47:
* Euphrosine (1851, 5); Немзети Úјсáг (1840. 87);
* Kanitz, Serbien (1868).
== Види још ==
|