Михаило Миловановић — разлика између измена

Миловановић је дипломирао 1909. године на ликовној Академији у Минхену, а у земљу се вратио на почетку [[Балкански ратови|Балканских ратова 1912]]. као добровољац. Почетак I светског рата је дочекао на усавршавању у [[Праг|Прагу]], био ухапшен и после бекства из прашког затвора, преко Немачке, Пољске, Украјине, Црног мора и Румуније, стигао је да се прикључи на ратишту својој Дринској дивизији и са српском војском преживео њену голготу.

 

Израдио је споменике архимандриту рачанског манастира и кнезу Соколске нахије [[Хаџи Мелентије|Хаџи Мелентију]] у манастиру Рача, команданту Златиборског комитског одреда мајору [[Коста Тодоровић (ратник)|Кости Тодоровићу]] у [[Сребреница|Сребреници]] (који су порушиле [[усташе]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]]), српским ратницима у [[Младеновац|Младеновцу]] (оскрнављен 1947. уклањањем грба Србије и двоглавог орла с крстом и круном изнад грба), споменик на [[Први светски рат|Крфу]] погинулим војницима [[Дринска Дивизија|Дринске дивизије]], мермерни иконостас у православној цркви у Младеновцу (1926 — 1929).

 

Изложбе његових слика у периоду имеђу два светска рата биле су прворазредан културни догађај, а хроничари су забележили да је изложба [[1938]]. у павиљону „[[Павиљон Цвијета Зузорић|Цвијета Зузорић]]" у Београду била најпосећенија поставка у дотадашњој историји те куће.

 

Његово сликарство карактерише преплитање реализма, симболизма и импресионизма, у динамичком процесу сталних преображаја и потраге за препознатљивим изразом, лакоћа прилагођавања различитим формама, уз постојано уверење да је народна традиција и извор и исходиште уметничког подухвата.

 

Комунисти су га стрељали у [[Ужице|Ужицу]] крајем новембра [[1941]], под оптужбом да је енглески шпијун.

 

==Литература==