Цриквеница — разлика између измена

м
Оснивачем данашње Цриквенице сматра се кнез [[Никола Франкопан]]. Он је далеке [[1412]]. године наредио да се сагради манастир за редовнике Св. Павла Пустињака на ушћу речице Дубрачине у море, уз средњовековну цркву - од чега је изведен назив Цриквеница. Манастирска зграда повезала је околна рибарска насеља и постала средиште јавног и културног живота. У новије време у овом историјском здању је уређен хотел Каштел.
 
У цриквеничком манстируманастиру је прво знање стекао [[Јулије Кловић]], најчувенији ситносликар свих времена. Рођен је [[1498]]. године у Винодолу, недалеко од Цриквенице. Легенда каже да је у дечачкој доби сликао призоре својег родног краја на нокту. Највећи део живота провео је у Италији. Сликарству је учио великог [[Ел Греко|Ел Грека]], а савременици су га називали „мали Микеланђело“ и сврставали у сам врх сликарства, уз бок [[Микеланђело Буонароти|Микеланђелу]], [[Рафаел]]у, [[Леонардо да Винчи|Леонарду]] и [[Ђорђоне]]у.{{чињеница|date=05. 2013.}}
 
У средњем веку Цриквеница је била лука франкопанског каштела [[Грижане]]. Њени становници су се бавили претежно риболовом, а у једном документу из [[1609]]. године спомиње се тунолов уз поток Дубрачину. Вековима су цриквенички рибари ловили у [[Кварнер]]у, а средином 19. века у потрази за новим ловиштима почели су се исељавати на друге континенте.