Као савезник Холандије у [[Француско-холандски рат|Француско-холандско-шпанском рату]] 1672-1678. године, [[Бранденбург]] је своје снаге, распоређене на Рајни, упутио против [[Краљевина Француска|Француске]]. Да би помогао Француској и принудио бранденбуршког кнеза [[Фридрих Вилхелм (Бранденбург)|Фридриха Вилхелма]] на повлачење, шведски фелдмаршал [[Карло Густав Врангел]], по захтеву француског краља, упао је крајем 1674. године са око 15000 људи у Бранденбург и средином јуна следеће године стигао до [[Хафелберг]]а, [[Ратенов]]а и [[Бранденбург]]а. Да би зауставио продор Швеђана, бранденбуршки кнез са 15 000 војника креће им у сусрет крајем маја, из [[Швајнфурт]]а. Он односи победе у биткама [[Битка код Ратенова|код Ратенова]] и [[Битка код Фербелина|Фербелина]] и приморава непријатеља на повлачење. Крајем 1675. године бранденбуршко-данско-пруске савезничке снаге освојиле су тврђаве [[Волгаст]], [[Висмар]], [[Волин (острво)|Волин]] и острво [[Уседом|Узедом]], а данска флота је држала у блокади Поморски залив и ушће реке [[Одра|Одре]] ради пресецања веза са шведским снагама. Савезници су 7. јула 1677. године почели опсаду Штетина који су заузеле 6. јануара 1678. године. Убрзо затим је освојено и острво [[Ратин]].
Већ 15. јануара острво Риген је поново у поседу Швеђана, који су заробили око 6000 савезничких војника. 20.000 савезника се 21. септембра искрцало на острво [[Риген]] и освојили све тврђаве западне Помераније са Штетином. Средином новембра 1678. године Швеђани упадају у [[Пруска (регион)|Прусију]], али су 17. фебруара натерани на повлачење. [[Сенжерменски мир (1679)|Миром у Сен-Жермен-ан-Леу]] од 29. јуна 1679. године Брандебург и Данска присиљене су, на захтев Француске, да се одрекну већег дела територија, тако да је Бранденбург задржао само источну [[Померанија|Померанију]].
