'''Плебисцит''' је организовано изјашњавање народа на постављено му питање. Настао је у [[СтариАнтички Рим|Старом Риму]] као облик непосредне [[демократија|демократије]]. Разлике између референдума и плебисцита су мале само што се референдум чешће примењује када су у питању [[закон]]и а плебисцит у вези са изјашњавањем о облику владавине или неком другом важном питању. Грађани се изјашњавају са да или не.
== Примери у историји ==
{{malo_inlajn_referenci}}
У новијој историји праксу референдума први је увео [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] постављањем питања да ли га народ прихвата за доживотног конзула односно да ли се признаје наследност царске титуле у његовој породици. Назив плебисцит први пут је употребљен за време владавине [[Наполеон III Бонапарта|Наполеона III]] који се у два наврата обраћао непосредно народу [[1851]]. и [[1870]]. године.
За разлику плебисцита о унутрашњим питањима плебисцит у вези са међународним питањима је један од начина вршења права на [[самоопредељење]]. Плебисцитом се одлучује о питању под [[суверенитетsuverenost|суверенитетом]]ом које државе ће народ живети. У извесним ситуацијама плебисцитом представља само потврду за [[анексија|анексију]] или унапред донету одлуку. У историји је плебисцит често примењиван: у [[Француска|Француској]] је плебисцитом решено питање присаједињења [[Авињон]]а [[13. септембар|13. септембра]] [[1791]]. и [[Савоја|Савоје]] и [[Ница|Нице]] [[24. март]]а [[1860]]. године. [[Версајски споразум|Версајски мировни уговор]] предвиђао је да се плебисцитом реши читав низ питања: присаједињење [[ОјпенЕпен|Ојпена]]а и [[Малмеди]]ја [[Белгија|Белгији]], [[корушко питање#Корушки плебисцит|питање корушких Словенаца]], након 15 година [[Сарски плебисцит|плебисцит у Сарској области]], у [[ШлезијаШлеска|Шлезији]], [[Источна Пруска|Источној Пруској]], [[Шлезвиг (регион)|Шлезвигу]]. [[Организација уједињених нација|Уједињене нације]] често примењују плебисцит када треба одлучити о будућности неке територије под старатељством. Учешће становништва у плебисциту треба да буде засновано на општем и непосредном [[Право гласа|праву гласа]]. Од великог значаја за исход плебисцита је и начин постављења питања на које становништво треба да одговори јер се и на тај начин може ограничити његова воља. По правилу резултат плебисцита је коначан. Али он може зависити и од одлуке комисије која спроводи плебисцит (такозвани [[шлески систем]]) којој је одлука гласања само путоказ при доношењу коначног решења.
