Пуста река (област) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 6:
== Историја ==
 
* У античком периоду област Пусте Реке припојен је [[Римско царство|Римском царству]]. На овом подручју подигнути су градови [[Царичин град]] и [[Златско кале]]. Из средњовековне српске државе постоје подаци о селима као што су [[Ивање (Бојник)|Ивање]], [[Оране]], [[Мијајлица]], [[Злата]], [[Бублица]], [[Кутлеш]] итд.
 
* Од [[1454]]. године, након пораза [[Никола Скобаљић|Николе Скобаљића]], ово подручје се налази под турском окупацијом. Најтежи период био је од краја [[18. век]]а до ослобађања [[1878]]. године. Током тог периода српски живаљ је био протериван, а досељавали су се Албанци. Након ослобођења Албански живаљ се повукао са Османском војском, а Срби и Црногорци су кренули да се враћају у ове крајеве и то из области и то махом из Власине из Црне Горе, Војводине и са Косова.
 
* Дана 11. новембра 1915. године у подручију Пусте реке сукобиле су се српске и бугарске јединице, тзв. [[Битка на Морави (1915)|Лесковачки противнапад]]. Српска војска је потиснула бугарске јединице иза [[Лесковац|Лесковца]] и на тај начин омогућила одступање главнице српске војске правцем [[Прокупље]]-[[Лебане]]-[[Приштина]]. '''Ово је јединствен пример у ратној историји да трупе након толико битака, тешкоћа и губитака, пољуљаног војног морала, крену у противофанзиву и остваре велику победу'''<ref>http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0459-10709838051M</ref>
 
* 21. фебруара 1917. године одржан је састанак устаника [[Топлички устанак|Јабланичко-Топличког устанка]], у селу [[Обилић (Бојник)|Обилић]].<ref> Лесковачки крај у Првом светском рату, Др Живан Стојковић и Хранислав Ракић,Лесковац 1996,стр41.</ref> У [[Први светски рат|Првом светском рату]] Пуста река је страдала током [[Топлички устанак|Топличког устанка]], када је Бугарска војска у крви угушила устанак.
 
* У окупираној [[СФРЈ|Југославији]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]], на овом простору су били организовани покрети отпора, па је овај крај био под терором пре свега Бугара. Најпознатије је фебруарско погубљење 17. фебруара 1942.
 
== Види још ==