Википедија

Династија Хан — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 30:
[[Трговина]] је цвала у време Ву Дија. Унутрашња трговина се проширила у дуготрајном [[мир]]у који је владао у земљи, нижи [[порез]]и и смањење моћи локалних моћника. Ву Диови министри су одржавали [[цена|цене]] константним, тако да су куповали пшеницу и кухињско уље када су цене биле ниске и затим их пласирали на тржиште кад би понестало тих намирница за време суше, или слабог рода. Канали су се копали и градили су се путеви. Земља је постајала богатија и снажнија, фарме су биле просперитетније, а градови су расли у величини и броју становника.
 
Већ почетком своје владавине, Ву Ди је хтео проширити границе царства. На северозападу, номадско племе планинских ратника је дуже време тероризовало је северозападну Кину. Ву Ди је послао неколико војних експедиција у то подручје, формирао је савез с средњоазијским племенима, и сломио моћ Ксионгну. Кад је северозапад био осигуран, Ву Ди се почео ширити на североисток, покоривши [[Манџурија|Манџурију]] и поприлични део [[Корејско полуострво|Корејског полуострва]]. Пријединио је територије јужно од ријеке Јангце, као и [[Анам]], у северном [[Вијетнам]]у. Покоривши оно што је данас провинција [[Јунан]], отворио је пут за [[БурмаМјанмар|Бурму]] и Индију. Најзанимљивија Ву Диова освајања су она у централној Азији. Ставивши под контролу територије у Фергхани (данашњи [[Узбекистан]]) и долину реке Јаксерт (звану [[Сир Дарја]] у данашњем [[Казахстан]]у), толико даље од данашњих граница Кине, Ву Диове трупе су отвориле Пут свиле, дугачак 6500 -{km}-, повезујући Ханг'ан и Рим. Пут свиле је омогућио Кини да тргује с државама [[Персијски залив|Персијског залива]] и источним [[Медитеран]]ом.
 
До његове смрти, 87. године п. н. е. Ву Диово царство је било велико попут Римског царства које ће настати неколико деценија под [[Октавијан Август|Октавијаном Августом]]. Међутим, Ву Диова освајања имала су и ефекат пражњења државне ризнице, снажног повећања пореза и повећана је државна контрола [[економија|економије]]. Иако су ове мере биле добре у краћем периоду, на дуге стазе су слабиле династију.
Ред 107:
Мало је остало сачуване графике из доба Хан династије, а много више знамо о [[сликарство|сликарству]] тога доба из записа. Из тих извора, чини се да је сликање било попут магије. Проклетство и [[болест]]и могло се прекинути постављањем правог типа слике изнад кревета болесника. Често се сликањем хтело дочарати, и стога су се држали моћним, магичне способности богова и културних јунака.
 
Док су слике већином нестале из доба Хана, археолози су пронашли, из гробница, [[керамикаГрнчарија|керамику]], и моделе кућа, храмова, господе, племства, и чак целих села од [[теракота|теракоте]]. Ови објекти су били замене за важне ствари у животу, и обично су били глазиране и обојене. Типичне гробнице су садржавале минијатуре омиљених љубимаца и слуга, исто тако и избор предмента из живота. Ископине из племићких гробница, откривају однос људи из времена династије Хан према [[живот]]у и [[смрт]]и, те људску борбу с природом. Керамичке фигуре биле су учестало израђиване у Кини за време династије Хан (206. п. н. е. - 220. г.) да би биле закопане с покојнцима. Познате као минг-хи'и, ове фигуре су биле обично јако мале и често су приказивале стварне људе, нпр. музичаре.
 
== Друштво ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Династија_Хан”