Душа — разлика између измена

{{друго значење|насељено место у Француској|[[Душа (Француска)]]}}

[[Датотека:BD Hunefer.jpg|мини|320п|Вагање душа умрлих у [[египатска митологија|египатској митологији]]]]

 

 

Неке традиције не праве разликовање између људске душе и [[дух]]а, па се та два термина често користе као синоними.

[[Хришћанство]] уобичајено заступа дихотомију у погледу људске природе: душа ([[дух]]) је [[добро|добра]], [[бесмртност|бесмртна]] и учествовује у [[спасење|спасењу]], а тело је [[зло]], [[смрт]]но и искључено из спасења. Људске душе након смрти иду у [[рај]], [[пакао]] или [[чистилиште]].<ref name="Енциклопедија живих религија"/>

 

10,28), која оживљава тело, надахњује га. Зато душу у Библији често називају дахом живота, духом живота или [[дух]]ом. Душа не потиче од тела, већ представља посебну снагу, која има свој извор у [[Бог]]у. Душу имају и животиње. Душу животиња створио је Бог из оних почетака који су били у самој твари, мада су представљали нешто различито од ње (Пост. 1, 20, 24). Душу човека Бог је створио начином који је назван удахнућем Божијим (Пост. 2, 7). За разлику од животиња, душа човекова имала је посебне особине, јер је једино човек био створен [[подобије|по лику и прилици Божијој]]. Посебне особине људске душе су јединство, духовност, бесмртност, способноост разума, слободе и дар говора.

 

Ни Платон ни [[Аристотел]] нису мислили да само људска бића посједују душу<ref>Stanford Encyclopedia of Philosophy - одредница ''[http://plato.stanford.edu/entries/aristotle-psychology/#1 Aristotle's Psychology]''</ref>. Аристотел је разликовао:

* разумску душу, коју поседује само [[човек]],

* вегетативну душу, коју имају и [[биљке]] и која је основа нагона за храном и узрок раста и размножавања.<ref name="Филозофски речник"/>

 

 

{{Link FA|ar}}

{{Link FA|de}}