Википедија

Међународни монетарни фонд — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м razne ispravke 6
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 2:
[[Датотека:IMF HQ.jpg|мини|десно|Седиште ММФ у Вашингтону]]
[[Датотека:International Monetary Fund (art.VIII).png|мини|десно|{{legend|#008000|Чланице ММФ}} {{legend|#00FF00|Чланице ММФ које не прихватају обавезе члана VIII, ставова 2, 3, и 4<ref>[http://www.imf.org/external/pubs/ft/aa/aa08.htm Articles of Agreement of the International Monetary Fund, Article VIII - General Obligations of Members]<br />Section 2: Avoidance of restrictions on current payments;<br /> Section 3: Avoidance of discriminatory currency practices;<br />Section 4: Convertibility of foreign-held balances.</ref>}}]]
'''Међународни монетарни фонд''' (ММФ) је међународна финансијска организација основана [[22. јулајул]]а [[1944]]. године на [[Бретонвудски споразум|конференцији у Бретон вудсу]] ([[Сједињене Америчке Државе|САД]]), са циљем да подстакне земље у вођењу адекватне економске политике и да помогне у превазилажењу платно-билансних тешкоћа земаља чланица. Основале су га 44 земље. Данас, ММФ има 185 земаља чланица чланице. Седиште ове организације је у [[Вашингтон (град)|Вашингтон]]у.
 
Главна подручја активности су: надзор и финансијска и техничка помоћ. Надзор се састоји од редовног праћења економске политике коју спроводе земље чланице и годишњег извештаја о успешности те политике, поготово у области девизног курса. Финансијска помоћ укључује кредите и зајмове земљама чланицама, које су суочене са озбиљним платно-биласним тешкоћама. Техничка помоћ се огледа у томе што ММФ пружа стручну помоћ својим чланицама при креирању финансијске и монетарне политике, као и при оснивању институција. Ова активност је била најизраженија у бившим [[Социјализам|социјалистичким]] земљама које су морале да пређу са централне [[Планска привреда|планске привреде]] на [[тржишна привреда|тржишну привреду]].
Ред 11:
У Фонду постоји неколико органа који доносе одлуке.
 
'''Одбор гувернера''' састоји се од [[гувернер|гувернера]]а и његових замјеника које се најчешће бирају међу гувернерима [[Народна банка Србије|народних банака]] или [[министар|министри]] финансија, а именује их свака држава чланица. Посебне надлежности Одбора гувернера су примање нових чланова, одређивање висине [[квота]], додјељивање [[СДРслободна Држава Ријека|специјалних права вучења]] ([[енглески језик|енгл.]] ''Special Drawing Rights''). Одбор се састаје једном годишње на годишњој скупштини Фонда,.
 
'''Извршни одбор''' састоји се од председника Извршног одбора (који је уједно и главни [[директор]] Фонда), осталих извршних директора и њихових замјеника. Извршни одбор броји укупно 20 чланова и тај број се може мијењати. Пет чланова именују државе с највећим [[квота|квотама]]ма, а осталих 15 бирају државе чланице. Извршни одбор такође има улогу да бира главног директора Фонда. У пракси се најчешће на позицију главног диретора Фонда бира особа из [[Европа|Европе]], док се за његовог замјеника именује особа из [[Сједињене Америчке Државе|Америке]].
 
Фонд је организован као [[акционарско друштво|деоничарско друштво]] а у његовим органима се одлуке доносе по систему понедерисаног права гласа. Свака држава чланица добија почетних 250 гласова, а сваки следећи глас припада јој за сваких 100.000 [[СДРслободна Држава Ријека|специјалних права вучења]].
Квоте држава изражене су у специјаним правима вучења.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Међународни_монетарни_фонд”