Ботаника — разлика између измена

'''Ботаника''' је грана [[биологија|биологије]] која се бави [[наука|научним]] проучавањем [[биљкабиљке|биљака]]. Име потиче од грчке речи βοτανικός, botanikós - који се односи на биљке (βοτάνη, botánē - трава, биљка). У новије време често се означава и терминима „наука о биљкама“ и „биологија биљака“. Обухвата више дисциплина које проучавају изглед, грађу, раст, развиће, репродукцију, метаболизам, физиологију, обољења, екологију, сродност и еволуциону историју биљака.<ref>{{Cite book |title=Морфологија биљака са практикумом |author=Бранимир Петковић, Љиљана Меркуловић, Соња Дулетић-Лаушевић |location=Београд |year=2005 |id=ISBN 86-907471-2-5}}</ref><ref>{{Cite book |title=Анатомија биљака са практикумом |author=Бранимир Петковић, Љиљана Меркуловић, Соња Дулетић-Лаушевић |location=Београд |year=2005 |id=ISBN 86-907471-1-7}}</ref>

Традиционално, ботаничари су истраживали све организме који нису били означени као [[животиња|животиње]] (на пример, сви они који воде сесилан начин живота, врше фотосинтезу). Напредак у познавању ових „специјалних“ организама, нарочито [[Mikroorganizam|микроорганизама]], довео је до одвајања засебних грана од ботанике - у првом реду [[микробиологија|микробиологије]] и [[микологија|микологије]]. Још увек је, међутим, широко распрострањена пракса описивања ових не-биљних организама у уводним курсевима ботанике.

Међу првим ботаничким радовима, написаним око 300. год. п. н. е., су и два велика [[Теофраст]]ова дела - ''Историја биљака'' и ''Узроци биљака'' (тј. Природа биљака) - у којима је описао много врста као и њихову примену. Римски лекар [[Диоскоридес]] је допунио Теофрастове спискове биљака и више пажње посветио употреби лековитих биљака. Ове књиге су током античких времена биле најважнији допринос ботаници, и на њих су се ослањали истраживачи и лекари и током Средњег века. Са „открићем“ Новог Света, почиње и даљи развој ботанике, јер су Европљани дошли у контакт са потпуно непознатим врстама. Кључне тачке у развоју ботаничке мисли су и [[Лине]]ов систем биномијалне [[номенклатура|номенклатуре]] и покушај [[класификација|класификације]] биљака на основу грађе цветова, откриће [[ћелија|ћелије]], [[Чарлс Дарвин|Дарвиново]] успостављање [[теоријаеволуција еволуције(биологија)|теорије еволуције]], откриће биљних хормона, развиће генетике и молекуларне биологије крајем 20. века. Паралелно са обогаћивањем ботаничког знања, дошло је и до значајног унапређења методологије истраживања, захваљујући развоју технике и технологије.