Америчка револуција — разлика између измена

Заоштравање односа је почело још [[Париски Мир|Париским миром]] (1763), а велико незадовољство је владало због тога што енглески колонисти у Америци нису могли да учествују у доношењу закона. Током целе Америчке револуције, Енглеском је владао [[Џорџ III]] (1760-18201760—1820), који је био из [[династија Хановер|династије Хановер]], која је владала Енглеском после [[Династија Стјуарт|СтјуартСтјуарта]]а. Енглеска је 1765. године увела закон о таксама, који се односио на опорезивање разних производа у трговини, а две године касније и „увозне царине“, односно посебну царину за производе који из Велике Британије стижу у Америчке колоније. Због тога је 1773. године настала „[[Бостонска чајанка|Бостонска Чајанка]]“ или „Бостонско пијење чаја“, када су млади људи у Бостону због незадовољства изазваног тим таксама бацили у море неколико тона [[чај]]а.

Иако су у писању Декларације о Независности учествовали многи важни људи, ипак је томе највише допринео [[Томас Џеферсон]] (1743-18261743—1826), који је тада имао 33 године и био један од најмлађих на конгресу. Иако је пазио на сваку реч коју је написао, доста ствари су му избацили, па је био увређен због тога. Осим њега, Декларацију су писали још и [[Бенџамин Френклин]] и [[Џефри Адамс]].

У почетку је Енглеска побеђивала и у међувремену је заузела Бостон 1775, Њујорк 1776 и Филаделфију 1777, али су касније Американци почели да побеђују зато што је у каснијим борбама(али још 1775), на чело своје колонијалне војске Америка ставила [[Џорџ Вашингтон|Џорџа Вашингтона]], који, иако је био фармер, у овом рату се показао као добар вођа и командант. Вашингтон је однео доста победа: у државама [[Северна Каролина|Северној Каролини]] (1776), [[Вирџинија|Вирџинији]] (1776), [[Њујорк]]у(1777), код [[Битке код Саратоге|Саратоге]] (1777), код [[МонмаутМонмут Корт Хаус]]а (1776), код [[Винсенс]]а (1779) и код [[Јорктаун (Вирџинија)|ЈорктаунЈорктауна]]а (1781), која је била последња и када се завршило ратовање јер се у тој бици цела енглеска војска предала. Док је још увек било неизвесно, 1778. године, 13 колонија је добило помоћ од разних европских супарника Енглеске, а то су биле [[Француска]], [[Холандија]] и [[Шпанија]].

Ратовање је завршено 1781, али су тек Париским миром из 1783. створене САД. Оне су се тада простирале само од [[Атлантски океан|АтлантикАтлантика]]а до [[Мисисипи]]ја, али су се временом прошириле настављајући да узимају земљу од индијанаца, што се и пре дешавало. Главна привредна снага одмах после рата били су фармери, који су отплаћивали дуг који је Америка направила после рата (или за време рата). Због тога је избио устанак сиромашних фармера под Данијелом Шејсом од 1786. до 1787, али је устанак убрзо угушен, и зачудо, фармери су пуштени на слободу. Ускоро потом, написан је и [[устав]] САД. Нацрт за устав, односно његове основе направљене су 1787, а сам устав је донет 1789.

* [[Мари-Жозеф Лафајет]] (1757-18041757—1804), који је постао генерал после битке код Јорктауна

* [[Тадеуш Кошћушко]] (1746-18171746—1817) Пољак који је био борац за слободу и пуковник америчке војске. За заслуге у рату добио је чин генерала.