Друга битка код Ел Аламејна — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 52:
Монтгомери, још увек уверен у победу, припремио је своје снаге за главни напад. Низом мањих напада и акција Британаца, број Ромелових тенкова је пао на 102.
 
Други вал напада Савезника се одвијао уздуж обале с циљем заузимања ''Рахман жељезничке пруге'' и [[висораван|висоравни]] Тел ел Акакир. Напад 2. новозеландске дивизије почео је [[2. новембар|2. новембра]] [[1942]]., а следећег дана Ромел је имао још само 35 употребљивих тенкова. Снажно напредовање Савезника присилило је Ромела на повлачење. Истог дана Ромел је добио од [[Адолф Хитлер|Хитлера]] телеграм са захтевом да се „бори до последњег човека“ како би спречио пораз. Но, притисак [[СавезничкеСавезници снагеу Другом светском рату|Савезника]] је био толико јак, да се Ромел у ноћи од 3. на 4. новембра морао потпуно повући. [[6. новембар|6. новембра]] Немци почињу бег на запад; 30.000 њемачких и италијанских војника се предало и заробљено је.
[[Датотека:El Alamein 1942 - British infantry.jpg|мини|десно|Јуриш Британаца]]
[[10. новембар|10. новембра]] је Черчил у свом говору тој бици посветио сљедеће ријечи: ''"Ово сад још није крај, то није још ни почетак краја, али је можда крај почетка"''.