Архитектура рачунара — разлика између измена

Када се заврши са описом скупа инструкција и микроархитектуре рачунара, практична машина може бити пројектована. Овај процес дизајн се зове имплементација. Имплементација се обично не сматра инжењерском дефиницијом, већ дизајном хардвера. Имплементација се може даље разложити на неколико (не потпуно различита корака) :

* '''Логичка Имплементација''' дизајнира блокове дефинисане у микро - архитектури на (пре свега) на нивоу регистар - трансфер и нивоу логичког кола.

* '''Имплементација кола''' ради на транзисторском нивоу - дизајн основних елемената (капије, мултиплексера , резе и сл), као и неких већих блокова ( алус, [[Кеш меморија|кеш]] итд) који се могу спроводити на овом нивоу , или чак (делимично) на физичком нивоу, из разлога перформанси.

* '''Дизајн Валидација''' тестира рачунар у целини да види да ли ради у свим ситуацијама и свим тренутциматренуцима. Када почне имплементација, први дизајн валидације су симулара користећи логику емулатора. Међутим , ово је обично сувише споро да покреће реалне програме. Дакле, после корекције, прототипови су конструисани користећи програмибилна поља - низове (ФПГА). Многи пројекти хоби заустављени су у овој фази. Последњи корак је да се тестира прототип интегрисаних кола. Интегрисана кола могу захтевати неколико редизајнирања у случају да постоји проблем који треба решити.