Епархија ваљевска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 30:
| Карта = [[Датотека:Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg|300п]]
}}
'''Епархија ваљевска''' је епархија [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] са сједиштем у [[Ваљево|Ваљеву]], где се налази [[СаборнаХрам цркваВаскрсења Господњег у Ваљеву|Саборна црква]].
 
Надлежни архијереј је господин [[Милутин Кнежевић|Милутин]].
Ред 37:
[[Датотека:Ваљево, Храм Васкрсења Господњег.jpg|мини|300п|д|[[Саборни црква у Ваљеву|Саборни храм Васкрсења Господњег]]]]
=== Оснивање ===
Још у време [[Историја Србије у средњем веку|средњовековне српске државе]], крајем [[13. век]]а је на подручју северозападне [[Србија|Србије]], установљена [[Мачванска епархија]], у чијем саставу су се вероватно нашла и подручја краља [[КраљСтефан Драгутин|Драгутина]] у источној [[Босна|Босни]]. Ова епископска катедра пресељена је средином [[15. век]]а у [[Ваљево]].
 
[[ВаљевскаЕпархија епархијаваљевска|Ваљевска епископија]] јавља се под тим именом први пут почетком [[18. век]]а, на подручју [[Ваљево|Ваљева]], [[Колубара|Колубаре]], [[Тамнава|Тамнаве]], [[Мачва|Мачве]], [[Подриње (регија)|Подриња]] и [[Рудник (планина)|Рудника]]. По мишљењу [[Радослав Грујић|Радослава Грујића]], њени [[епископиепископ]]и су, изузимајући доба [[Аустријско царство|аустријске]] окупације [[Србија|Србије]], били и [[епископиепископ]]и старе [[Моравичка епархија|Моравичке]] и дела [[Епархија зворничко-тузланска|зворничке епархије]] кроз цео [[18. век|18.]] и прве три деценије [[19. век]]а. Током [[18. век]]а и повременим уласком ваљевског краја у [[Аустријско царство]], стичу се повољнији услови за оживљавање верског живота [[православниправославље|православних]]х [[Срби|Срба]] и обнову и јачање црквеног деловања. Упркос отпору [[Аустријско царство|аустријских]] власти, [[Карловачка митрополија|Карловачка]] и [[Београдска митрополија]] спојене су у једну, [[1726]]. године. Након смрти [[митрополиткарловачка карловачкимитрополија|митрополита карловачког]] [[Викентије Поповић-Хаџилавић|Вићентија Поповића]], [[београдска митрополија|митрополит београдски]] [[Мојсије Петровић]] изабран је на његово место, задржавајући као администратор и области којима је до тада управљао. На тај начин и [[ВаљевскаЕпархија епархијаваљевска|Ваљевска епископија]] постаће део [[Митрополија Београдско-карловачка|Београдско-карловачке митрополије]]. Већ октобра [[1737]]. [[Турци]] су поново освојили [[Ваљево]] и највећи део северозападне [[Србија|Србије]]. [[Београдски мир|Београдским миром]], склопљеним [[1739]]., повратили су целокупно подручје јужно од [[Сава (река)|Саве]] и [[Дунав]]а, чиме је престала да постоји [[Аустријскакраљевина управа у СрбијиСрбија (1718-17391718—1739)|аустријска Краљевина Србија]]. На том простору успостављен је [[Смедеревски санџак|Београдски пашалук]]. Црквено устројство поново је морало да се прилагођава новим државним границама. [[Епархија ваљевска|Ваљевска епархија]], као део [[Митрополија београдско-карловачка|Београдско-карловачке митрополије]], такође је престала да постоји, док је [[епископ]] прешао у [[Срем]]. [[Епархија ваљевска|Ваљевска епархија]] биће сједињена са [[УжичкаЕпархија епархијажичка|Ужичком]] у [[Митрополија ужичко-ваљевска|Ужичко-ваљевску митрополију]] којом ће, након укидања [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] [[1766]]. управљати митрополити [[Грци]]. Тако ће остати све до стварања [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]] [[1830]]. године која ће, већ следеће године ставити под управу и цркву.
 
=== Обнова ===