Ђорђе Бранковић (деспот) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м ispravke; козметичке измене |
||
Ред 21:
| деца =
}}
'''Ђорђе Бранковић''', у монаштву назван '''Максим''', српски [[деспот]] и [[архиепископ]], родио се [[1461]]. године. Десетак година је „јуначки храбровао на Агарене“ ([[Османлије|Турке]]), па се замонашио и постао [[монаштво|монах]] Максим. Био је ожењен Изабелом, братаницом угарске краљице (из [[краљевина Арагон|арагонске]] напуљске династије), али се, како казује у његовом [[хагиографија|житију]] Крушедолац из [[16. век|XVI
Титулу [[деспот]]а [[Историја Србије у средњем веку|Србије]] је Ђорђу даровао мађарски краљ [[Матија Корвин]] [[1486]]. године. Деспот Ђорђе је такође у посед добио градове [[Купиник]] (Купиново), [[Сланкамен]] и [[Беркасово]] у [[Срем]]у, као и друга места, која су спадала под те градове. Од [[1493]]. године, Ђорђе је делио деспотску титулу са братом [[Јован Бранковић|Јованом]]. [[1494]]. године српски деспоти, Ђорђе и Јован, су ратовали против херцега Ловре, који је имао поседе у Срему и [[Славонија|Славонији]]. У децембру [[1494]]. године, деспоти освоје Митровицу ([[Сремска Митровица]]) и повере градску управу својим људима. Почетком [[1496]]. године, Ђорђе се закалуђерио, а деспотску титулу је оставио млађем брату [[Јован Бранковић|Јовану]].
Ред 27:
Можда га је у монахе одвело ондашње веровање да је од [[1492]]. године (од седамхиљадите године по византијској ери) настао „втори век“, кад сваког тренутка може да буде пропаст света.
Умро је као [[архиепископ]] [[београд]]ски Максим [[1516]]. године. Култ му је начињен [[1523]]. године, у доба кад је Београд већ две године био у турским рукама и кад је [[османско царство|турска]] граница, све до [[Мохачка битка|Мохачке битке]] [[1526]]. године била сасвим близу [[манастир Крушедол|
У [[Крушедол]]у, манастиру који је Максим подигао, почивао је он, деспот и архиепископ српски, и ту је створен његов култ, да би послужио за подизање духова код [[Срби|Срба]], који су се, са [[Мађари]]ма заједно, борили против Турака. У исто време, на истом месту и са истим задатком развијани су култови целе Максимове породице: и оца његовог деспота [[Стефан Бранковић|Стефана Слепог]] (Стефан Бранковић) (почетак његовог култа 1484. године), и мајке његове [[мати Ангелина|деспотице Ангелине]] (почела да се слави кад и Максим), и брата његовог [[јован Бранковић|деспота Јована]] (имао култ од 1505. године). [[Крушедолац]] из XVI века је у црквеним песмама славио све чланове те породице последњих [[Бранковићи|Бранковића]], a Мајци Ангелини и Максиму је написао и житије.
Ред 37:
== Стихови о архиепископу Максиму ==
Стихови о Максиму је рукопис друге половине XVI века, који је раније био у [[Крушедол]]у, а сада се чува у Црквеном музеју у Београду. Он је Богородичник, а садржи и службе [[Царица Теофана|царици Теофани]] и кнезу [[лазар Хребељановић|
Богородица је заштитница Београда од времена деспота [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]], како се каже у деспотовом „завету градском“ (сачуваном у изводу код [[Константин Филозоф|Константина Филозофа]]). У Београду је био [[Богородичин манастир]], седиште београдских [[митрополит]]а, значи и Максима. Ту су се, све до [[1521]]. године, чувале мошти царице Теофане.
| |||