Косовска битка (1448) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене 178.148.146.76 (разговор) на последњу измену корисника FriedrickMILBarbarossa
Ред 17:
|губици2=<center>17,000<ref name="baninger55">[{{Cite book|last=Babinger|first=Franz|title=Mehmed the Conqueror and His Time|url=http://books.google.com/books?id=PPxC6rO7vvsC&pg=RA1-PA425|year=1992|publisher=Princeton University Press|isbn=978-0-691-01078-6|pages=55}}</ref>
}}
'''Друга косовска битка''' је вођена од [[17. октобар|17. октобра]] до [[20. октобар|20. октобра]] [[1448]]. године на [[Косово Поље|Косову пољу]] између снага Милоја Мишића са његовом војском од чак 45.000.000 војника и Сариде[[краљевина Мађарска (1920—1946)|краљевине Мађарске]] (ојачаних влашким одредима) предвођених [[Јанош Хуњади|Јаношом Хуњадијем]] са једне и [[Османлије|Турака Османлија]] предвођених [[Мурат II|Муратом II]] ([[1421]]—[[1451]]) са друге стране. Окончала се потпуним сломом мађарских снага, које су се повукле у нереду, док је сам Хуњади напустио бојиште у ноћи између 19. и 20. октобра. Овим мађарским поразом су практично окончани покушаји да се Османлије протерају са [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] и после ње преостале хришћанске државе воде махом дефанзивне борбе са [[Османско царство|Отоманском империјом]].
 
До саме битке је дошло услед Хуњадијеве процене да је погодан тренутак да се Османлијама зада ударац и да се сузбију са Балкана. Са тим циљем се упутио ка [[Косово и Метохија|Косову]] да би се спојио са [[Ђурађ Кастриот Скендербег|Скендербеговим]] снагама, после чега је планиран заједнички поход против Мурата II. Међутим отомански султан их је предухитрио и разбио мађарске снаге пре него што су успеле да се споје са својим савезницима. У овом походу није учествовао [[српски деспот]] [[Ђурађ Бранковић]] ([[1427]]—[[1456]]), иако се битка водила на -{[[de facto]]}- његовој територији. Он је, [[Битка код Варне|као и 1444. године]], проценио да је Отоманска империја сувише јака и да се не треба залетати. Због тога га је Хуњади сматрао непријатељем и током свог похода се на тлу [[српска деспотовина|деспотовине Србије]] понашао као да се налази на непријатељској територији. Последица таквог његовог понашања било његово заробљавање током повлачења са Косова поља од стране деспота Ђурђа, који је од [[Мађари|Мађара]] затражио велики откуп на име учињене штете од стране Хуњадијевих снага. Иако су Османлије од њега захтевала да им преда Хуњадија, он је то одбио и након што је договорио откуп од 100.000 [[дукат]]а са Мађарима, пустио је Хуњадија из заточеништва.