Милослав Самарџић — разлика између измена

нема резимеа измене
м (референце)
{{Без извора}}
{{Књижевник
| име = Милослав Самарџић
 
Прву књигу написао је и објавио као станар крагујевачког студентског дома, 1989. године. Од те године почиње и проучавање историје [[Други светски рат|Другог светског рата]], а нарочито [[Југословенска војска|Југословенске војске]], односно [[Југословенска војска у отаџбини|четничког покрета]] ђенерала [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]]. Истраживао је архивску грађу у низу музеја и архива. Највише се бавио проучавањем докумената [[Војни архив|Војног архива]] у [[Београд]]у, пре свега његове Четничке архиве, као и Немачке архиве (са преводиоцем). Хиљаде страница пронађених докумената цитира у својим књигама. У тзв. теренском делу истраживања, интервјуисао је око 50 Дражиних четника, већином официра.
 
[[1997]]. године написао је књигу о раду [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]], „Тајне Вукове реформе”.
 
Члан [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]]
 
Живи и ради у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Ожењен је, има двоје деце.
*<ref name="СЛО">[http://www.pogledi.rs/category/knjige-o-cetnicima/miloslav-samardzic/ Биографија Милослава Самарџића]</ref>
 
== Контроверзе ==
Статус „контроверзног“ аутора Милослав Самарџић добио је захваљујући [[историјски ревизионизам|ревизионистичким]] [[маргинална теорија|маргиналним]] тезама, попут оних да су четници победили у [[битка на Неретви|бици на Неретви]] и да [[Никола Калабић]] није помогао [[Одељење за заштиту народа|Озни]] у хватању [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]].
 
== Библиографија ==
Објавио је следећа дела:
* ''Ђаци на Голом отоку'' (1989),
* ''Краљ је наш'' (1992),
* ''Две Србије'' (1993),
* ''Тајне Вукове реформе'' (1995. и 1997),
* ''Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета'' (прво издање 1996, друго 1997, први том трећег измењеног и допуњеног издања 2004, други том 2005, трећи 2006, четврти 2007, пети 2010; ова књига је објављена и у меком повезу, мањег обима и формата, у 16 томова),
* ''Забрањени очеви у исповестима своје деце'' (прво издање 1998, друго допуњено 2003),
* ''Истина о Калабићу'' (прво издање 1999, друго 2003, треће измењено и допуњено 2007),
* ''Борбе четника против Немаца и усташа (1941-1945)'', књиге 1– 2, (2006),
* ''Сарадња партизана са Немцима, усташама и Албанцима'' (2006)“,
* ''Борачи крш'', роман (2007).
* ''Војвода Ђујић и Динарска четничка дивизија'' (2009),
* ''Ђенерал Дража – војвода Ђујић'', ратна преписка (2009),
* ''Фалсификати комунистичке историје'' (2010),
* ''Крвави Васкрс 1944, савезничка бомбардовања српских градова'' (2011),
* ''Срби против Вермахта – непозната немачка документа'' (2011),
* ''Разговори са равногорцима'' (први том 2011, други 2012),
* ''“Прави и лажни Калабић – са налазом судског вештака'' (2012).
 
Приређивач је албума четничких фотографија које је јавност први пут видела:
* ''Албум српских четника генерала Драже Михаиловића у 1.000 слика'' (први том 1998, други 2000, трећи 2002, четврти 2012),
* ''Албум ђенерала Драже'' (2008),
* ''Албум Николе Калабића и Горске краљеве гарде'' (2009),
* ''Спашавање савезничких пилота'' (2009),
* ''Албум Динарске четничке дивизије у 1.000 слика'' (2012).<ref name="СЛО"/>
 
== Документарне ТВ серије ==
* [[Краљевина Југославија у Другом светском рату (документарац)]]
 
== КонтроверзеРеференце ==
{{reflist}}
Статус „контроверзног“ аутора Милослав Самарџић добио је захваљујући [[историјски ревизионизам|ревизионистичким]] [[маргинална теорија|маргиналним]] тезама, попут оних да су четници победили у [[битка на Неретви|бици на Неретви]] и да [[Никола Калабић]] није помогао [[Одељење за заштиту народа|Озни]] у хватању [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]].
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.pogledi.rs/category/knjige-o-cetnicima/miloslav-samardzic/ Биографија Милослава Самарџића]
* [http://sloboda.snd-us.com/index.php?option=com_content&view=article&id=1374:saradnici-okupatora-zrtve-fasista&catid=9:istorija&Itemid=123 Текст Милослава Самарџића за часопис Слобода]