Зграда Управе фондова у Београду — разлика између измена

 
{{Споменик културе
|Име=Зграда Управе фондова
 
== Историјат ==
По пројекту архитеката [[Никола Несторовић|Николе Несторовића]] и [[Андра Стевановић|Андре Стевановића]], зграда је подигнута [[1903]]. године, на месту старе кафане Дарданели, за потребе Управе фондова државне хипотекарне банке. У време када је подигнута, зграда Управе фондова представљала је један од најранијих банкарских објеката код нас, после зграде [[Народна банка (зграда)|Народне банке]] из [[1889.]] године. Проширена је [[1930.]] године доградњом атријума и крила према улици Лазе Пачуа, по пројекту арх. Паровића. Оштећена је у [[Други светски рат у Југославији|Другом светском рату]], после рата обновљена, али јој је тек конзерваторско-рестаураторским радовима из [[1964]]–[[1966]]. према нацртима архитеката [[Александар Дероко|Александра Дерока]], [[Петар Анагности|Петра Анагностија]] и [[Зоран Б. Петровић (архитекта)|Зорана Петровића]], враћен првобитни изглед, чиме су задовољене тадашње потребе и извршена адаптација за потребе Народног музеја.
 
== Архиктетура ==
[[Категорија:Туристичке атракције у Београду]]
[[Категорија:Градска општина Стари град (Београд)]]
== References ==
<references />