Веб — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.223.35.26 (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb |
Додано све осим увода. ознака: додавање потенцијално проблематичних линкова |
||
Ред 4:
Саставни делови веба су [[сервер]], [[Клијент (информатика)|клијент]], [[HTML]], [[URL]] и [[HTTP]].
== Основни подаци ==
Светска мрежа је интернационална мрежа компјутерских база података које користе [[интернет]] и његов посебан систем за повезивање [[информација]]. Одмах по настајању, а данас више него тада, светска мрежа била је непрегледно море са информацијама које теку, које се мењају и по облику и по садржају. За свет [[медија]] светска мрежа (WWW) била је право откривење, нешто сасвим ново у компјутерском и медијском свету.<ref>Duronjić T, Kompjuterska kultura i moderni mediji, Filozofski fakultet, Banja Luka, 2008. (str. 49.)</ref>
Термин WWW потиче од речи ''World Wide Web'' што у преводу на наш језик значи светска мрежа. WWW је огромна мрежа [[линкова]], текстуалног садржаја и [[Мултимедија|мултимедије]] која представља садржај wеб сајтова повезаних на интернет.<ref>http://saznaj.in/, pristupljeno dana 10.6.2012; 18:06</ref> WWW странице су у ствари [[URL]] адресе помоћу којих може на мрежи да се пронађе жељени скуп информација презентован у аудиовизуелним форматима.
Веб се састоји од три формата:
'''URL''' (''Uniform Resource Locator'') – путем којег се одређује свакој страници адреса на којој се налази,
'''HTTP''' (''Hypertext Transfer Protocol'') – којим се одређују начини на које сервер и браузер међусобно комуницирају,
'''HTML''' (''Hypertext Markup Language'') – помоћу којег се шифрира порука тако да може да се прикаже на различитим медијима.<ref>http://www.scribd.com/daniela%20dada%20/d/45626928-INFOsistem-malog-biznisa-Nastanak-interneta, pristupljeno dana 10.6.2012; 17:51</ref>
== Настанак Светске мреже ==
Почетком 1988 године је [[Тим Бернерс-Ли]] одлучио на темељу развоја програма [[ENQUIRE]] израдити новији [[компјутерски систем]] с далеко већим могућностима преноса података преко 'мреже'.<ref>http://free-po.htnet.hr/jasnav/hp/internet/www.html, pristupljeno dana 10.6.2012; 18:12</ref> Идеја за WWW настала је 1989. године у женевском [[ЦЕРН]] – у, ''Центру за атомска истраживања''. ЦЕРН је 1991. године први пут употребио [[софтвер]] уз помоћ којег су се могле добити информације меморисане на различитим мјестима. WWW је била [[апликација]] која је интернету помогла да доживи експанзију и изван науке.<ref>Kunczik, Zipfel, Uvod u znanost o medijima i komunikologiju, Zaklada Friedrich Ebert, Zagreb, 2006, (str. 29)</ref>
Светска мрежа је званично представљена 6. августа 1991. године од стране њеног изумитеља, Тим Бернерс-Лија. Направљена је да буде библиотека људског знања, људске културе, која дозвољава креирање индивидуалних сопствених веб сајтова преко којих људи могу размењивати идеје и све остало путем овог канала.<ref>http://saznaj.in/, pristupljeno dana 10.6.2012; 18:06</ref>
== Функција ==
Термини Интернет и WWW се данас свакодневно користе у [[Комуникација|комуникацији]] између људи. Међутим, иако их многи поистовећују, Интернет и WWW нису исто. Интернет је глобални систем повезаних компјутерских мрежа. WWW је само један од сервиса које Интернет пружа. Он је скуп текстуалних докумената и осталих садржаја до којих се долази преко линкова и имена веб сајтова у чему вам помажу [[Brauzer|браузери]] и [[сервер|сервери]].
Многа имена сајтова почињу са WWW због дугогодишњег коришћења од када је WWW измишљен. Међутим то већ одавно није потребно па данас све више сајтова одлучује да своје име представи без префикса WWW. Због тога би сваки сајт требало да има редирекцију, преусмеравање, да би и они који име сајта куцају са WWW дошли на исти сајт као и они што куцају име сајта без WWW.<ref>http://saznaj.in/, pristupljeno dana 10.6.2012; 18:06</ref>
== Безбедност ==
Веб је убрзо после свог настанка постао занимљива мета [[сајбер]] криминалцима. Под [[сајбер криминал]] спада крађа идентитета, преваре, шпијунирање као и крађа новца са банковних рачуна и разних других поверљивих ствари. Борба против сајбер криминала се води у читавом свету а цена те борбе се мери милијардама долара.<ref>http://saznaj.in/, pristupljeno dana 10.6.2012; 18:06</ref>
Ниједан сервис интернета није успео да преузме и у потпуности одреди нови медиј као што је то успело мрежном сервису интернета. Слободна размена идеја и информација била је основни постулат ширења мреже, али и његова подстицајна формула развоја. Ова глобална мрежа услов је и оквир, али и покретач постојања електронских, мрежних [[публикација]].<ref>Duronjić T, Kompjuterska kultura i moderni mediji, Filozofski fakultet, Banja Luka, 2008. (str. 50, 51.)</ref>
== Види још ==
Линија 13 ⟶ 43:
* -{[[URL]]}-
== Референце ==
{{reflist|2}}
== Спољашње везе ==
| |||