Таксон — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
''Формални таксони'' се у темељу разликују од ''правих таксона''. Први су такве групе живих бића који на темељу систематике нису прихваћени као хомогена група, али их се из практичних разлога и даље води под заједничким именом. Примјери таквих формалних таксона су:
 
* [[бескичмењаци]] (invertebrata), чија је заједничка особина да немају [[кости]]. У ову групу којој је име дао [[Жан Батист де Ламарк]] спада далеко највећи дио свих [[животињеживотиња|животињских]] [[Врста (биологија)|врста]]. Бескраљешњаци су како [[сунђери]] (Porifera), тако и [[инсектинсекти]]и (Insecta) и [[Морске звезде|Asteroidea]], а међусобно су врло удаљени сродници и не творе природно сродну групу.
* [[лишајевилишај]]еви (Mycophycophyta) су [[симбиоза|симбиотске]] заједнице [[гљиве|гљива]] и [[алге|алги]], и као такве, нису самостална жива бића. Састоје се од два темељно различита партнера. Успркос томе, дијелом су до данас засебни, јединствени таксон, с припадајућим потподјелама на [[род (таксономијабиологија)|родове]] и врсте.
* несавршене гљиве (Fungi imperfecti) (Deuteromycota), које су скупна група за све гљиве које или немају структуре сексуалног размножавања или су њихови путеви размножавања још непознати. Дијелом обухваћају чак и бесполни стадијум развоја гљива које су иначе потпуно способне за сполно размножавање. Велики дио организама ове групе према развојној историја припада другим групама као што су [[Ascomycota]] или [[Basidiomycota]].
* [[протисти]] (Протиста), група живих бића која се може негативно дефинирати као укупност свих [[еукариоте|организама с правом станичном језгром]] (Eucaryota) која '''нису''' ни [[животиња|животиње]] (Animalia), ни [[гљива|гљиве]] (Fungi) а нити [[биљка|биљке]] (Plante). Често их се назива и [[једноћелијски организми|једноћелијским организмима]], иако се у тој групи налазе и бројни [[вишећелијски организми]]. У ту групу спадају и [[mrke alge|смеђе алге]] (Phaeophyta) које су међу највећим живим бићима на земљи.
 
Код [[фосил]]них облика због њихове често непотпуне очуваности тешко је могуће точно одређивање припадности врсти у традиционалном смислу. У таквом случају се код првог описивања формира ''паратаксон'': то су формални таксони, описани само на темељу остатака које није могуће уврстити у одређени таксон. У [[палеоботаника|палеоботаници]] и [[палеозоологија|палеозоологији]] наводи их се према облику парцијалним именима, што се означава као ''паратаксономија''.
 
== Синоними ==
Најлакше се рјешавају оне различитости до којих долази само на темељу кориштења [[синоним]]а у давању назива. Тако могу два [[биологија|биолога]] у двије различите регије срести исту [[Врста (биологија)|врсту]] и дати јој два различита имена, или се може спознати да су двије раздвојене популације иста врста а сматрало их се различитим врстама. Тако је на примјер [[пољски зец]] (''Lepus europaeus'') је с временом добио четрдесет два знанствена описа (синонима). Друга могућност је да се на темељу нових научних спознаја утврди да неко груписање које се сматрало застарјелим ипак твори прави таксон. Како тај стари назив можда стољећима није био кориштен, био је заборављен а таксону дато ново име. Такви случајеви се рјешавају да вриједи само најстарији назив, тако звани '''базионим''', док сви каснији називи постају неважећи [[синоним]]и.
 
Може се догодити и обрнути случај, да два различита таксона добију исто име. И овдје вриједи правило да таксон који је први добио одређено име, наставља носити то име, а таксон који је то име добио касније, треба добити ново име. Док се то не догоди, увријежило се, бар у [[ботаника|ботаници]], да се уз име врсте дода и скраћеница имена знанственика који је врсту први описао.
 
За ваљаност једног таксона од већег су значења размишљања о питањима систематике како утвдити критерије која група живих бића доиста твори један таксон, а која не. Почетком [[21. вијеквек|21. стољећа]] као најважнији систем увријежила се класична и [[филогенетско стабло|филогенетска]] таксономија. Њено кориштење у утвђивању разлика према класичној систематици се идеализира; у биолошкој пракси користе се оба система паралелно или се та два система комбинирају.
 
[[Категорија:Систематика]]
1.572.075

измена