Катарски крсташки рат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 33:
== Почетни успеси крсташа ==
[[Датотека:Carcassone.jpg|мини|десно|[[Тврђава Каркасон]]]]
До средине [[1209]]. скупило се око 10.000 крсташа у [[Лион]]у и кренули су према југу. [[Рејмонд VI Тулушки]] је увидео да постоји велика опасност и обећава да ће дејствовати против катара, па више није екскомунициран. [[Крсташки ратови|Крсташи]] су кренули према [[Монтпеље]]у и земљи Рејмунда де Тренкавела. Крсташи су првенствено хтели да ударе у центар катарства око [[Албе|
=== Крсташи убијају цели град од око 10.000 људи ===
Ред 53:
=== Борбе током 1211. и 1212. и Катари ослобађају велики део провинције Тулуз ===
[[Рејмонд VI Тулушки]] и још неколико племића напуштају савез са крсташима, јер су ужаснути њиховим поступцима. Рејмонд VI Тулушки је поново екскомунициран. Понављају се борбе око Ластура, а Пјер Кабаре се предао. У мају [[1211]]. крсташи заузимају један замак крај Монтреала и ту вешају витезове и пале неколико стотина катара. Након заузимања Монферана током јуна, крсташи су кренули према [[Тулуза|
Рејмонд VI Тулушки је тиме био охрабрен, па је кренуо на вођу крсташа Симона Монфора у септембру [[1211]]. Монфор се извукао из опсаде, али Рејмонд VI Тулушки после тога ослобађа град за градом и ослободио је тако 30 градова.
Ред 59:
=== 1213. и 1214. ===
Петар II Арагонски долази из [[Каталонија|Каталоније]] да помогне [[Тулуза|
[[Филип II Август]] је победио, а Рејмонд VI Тулушки је побегао у Енглеску. [[Крсташки ратови|Крсташи]] су напредовали током [[1214]], а [[1215]]. заузимају [[Тулуза|Тулуз]]. Тулуз је поклоњен [[Симон Монфор|Симону Монфору]], али он га предаје француском краљу Филипу II у априлу [[1216]].
== Побуне и успеси побуњеника
[[Датотека:Languedoc-Roussillon in France.svg|мини|Лангдок-Русијон]]
Рејмонд VI Тулушки вратио се са својим сином у априлу [[1216]]. и успева да подигне велику војску незадовољних градова. Заузимају Бокер после три месеца опсаде. [[Симон Монфор]] није успео да спречи пад Бокера. Симон Монфор гуши побуну у Тулузу, па креће западно у намери да заузме Бигор, у чему не успева. У септембру [[1217]]. Рејмонд VI Тулушки ослобађа [[Тулуза|Тулуз]], док је Симон Монфор био заузет на другим местима. Монфор покушава безуспешно да поврати Тулуз, а убијен је у јуну [[1218]].
Ред 75:
У новембру [[1225]]. екскомунициран је [[Рејмонд VII Тулушки]] као и његов отац пре тога. Француски краљ [[Луј VIII]] предводио је нови крсташки поход у јуну [[1226]], а градови и дворци су се предавали без отпора. [[Авињон]] је био номинално под влашћу немачког цара и тек након три месеца опсаде [[Луј VIII]] га је заузео. Луј VIII је умро новембра [[1226]]. и наследио га је дете краљ [[Луј IX]]. Краљица је дозволила наставак крсташког рата. Лабекед је освојен [[1227]], а Вареј и Тулуз [[1228]].
Краљица је понудила Рејмонду VII Тулушком споразум по коме би он постао владар [[Тулуза
* да се бори против катара,
* врати сву црквену имовину,
* преда своје замкове и
* уништи одбрамбене зидове Тулуза
Ред 84:
== Инквизиција ==
{{main|Инквизиција}}[[Датотека:montsegur-w02.jpg|мини|300п|Тврђава Монтесур је пала тек 1244.]]
[[Лангдок]] је дошао чврсто под контролу краља. У [[Тулуза|
Под папом [[Гргур IX|Гргуром IX]] инквизиција је добила готово неограничена овлашћења за сузбијање јеретика.
Немилосрдна кампања почиње [[1233]]. паљењем живих или мртвих катара, где год би их нашли. Многи су се опирали, побегли су у неколико тврђава у Фенуједу или [[Монсегур]]у. Или поново почињу побунама. Катари успевају да [[1235]]. истерају инквизицију из [[Албе|
[[Рејмонд VII Тулушки]] покушава са побуном [[1242]]. у исто време кад је била инвазија Енглеза. Након енглеског повлачења Рејмонд добија амнестију од краља.
| |||