Роберт Дадли — разлика између измена

Роберт Дадли је био један од Елизабетиних водећих државника, укључен и у домаћу и међународну политику заједно са [[Вилијам Сесил|Вилијамом Сесилом]] и [[Франсис Волсингем|Франсисом Волсингемом]]. Након што је сама одбила његову просидбу, Елизабета је ДaдлијаДадлија предложила својој рођаци, шкотској краљици [[Мери Стјуарт]]. Тим браком са протестантом Дадлијем желела је неутралисати католкињу Мери. Иако до брака са Мери није дошло, Дадли ју је релативно дуго подржавао, све до половине 1580их када је чврсто захтевао њено погубљење. Као покровитељ [[пуританци|пуританског]] покрета је подржавао [[неконформисти]]чке проповеднике, али је покушао да посредује између њих и бискупа [[Црква Енглеске|Цркве Енглеске]]. Дадли је такође био предводник протестантског покрета у Европи. Предовио је енглеску војску послату у помоћ [[Низоземска револуција|Низоземској револуцији]] 1585-1587. Његово прихватање дужности генералног гувернера [[Низоземска република|Уједињених провинција]] је разбеснело краљицу Елизабету. Експедиција је била војни и политички неуспех и финансијски је упропастила Дадлија. Дадли је био ангажован у многим великим пословним подухватима и био је главни покровитељ [[Френсис Дрејк|Френсиса Дрејка]] и других истраживача и [[корсари|корсара]]. Током напада [[Шпанска армада|Шпанске армаде]], Дадли је био врховни заповедник енглеских копнених снага. У овој својству је позвао краљицу Елизабету да посети своје трупе у [[Тилбери]]ју. То је био последњи од многих догађаја које је организовао током година, а најспектакуларнији је био фестивал у свом [[замак Кенилворт|замку Кенилворт]] 1575. године поводом краљичине тронедељне посете. Дадли је био главни покровитељ уметности, књижевности и елизабетанског позоришта.{{sfn|Haynes|1992|pp=12}}{{sfn|Wilson|1981|pp=151–152}}

Приватни живот Роберта Дадлија је испреплетан са његовом дворском каријером. Када је његова прва супруга, Ејми Робсарт, пала низ степенице и умрла у 1560, он је био слободан да се ожени краљицом. Међутим, скандал који је уследио му је веома умањио шансе у том погледу. Раширене гласине да је одговоран за смрт своје супруге су га пратиле током живота, упркос пресуди суда да је то био несрећан случај. Наредних 18 година се није поново венчао ради краљице Елизабете, а када је најзад то учинио, његова нова супруга, [[Летиција Нолис]], је трајно протерана са двора. Ово и смрт јединог легитимног сина и наследника су били тешки ударци за њега.{{sfn|Adams|2002|pp=145, 147}} Убрзо после смрти детета у 1584, клевета познатaпозната као ''[[Лестеров комонвелт]]'' је кружила Енглеском. Она је поставила темељ за књижевну и историографску традицију која је често приказивала Дадлија као [[Макијавелизам|макијавелистичког]] "главног дворанина"{{sfn|Adams|2002|pp=52}} и као јадну личност око Елизабете I. Недавна истраживање су довела до преиспитивања његовог места у [[Елизабетанско доба|елизабетанској]] држави и друштва.