Џејмс Медисон — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 6 година
м
Разне исправке
м (datum funkcije)
м (Разне исправке)
'''Џејмс Медисон''' ({{јез-енг|James Madison}}; [[Порт Конвеј]], [[16. март]]а [[1751]] — [[Монтпилијер]], [[28. јун]]а [[1836]]) је био [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] политичар и државник, најпознатији по томе што је служио као као четврти по реду [[списак председника Сједињених Америчких Држава|председник САД]] ([[1809]] — [[1817]]). Такође је познат по томе што је, заједно с [[Џон Џеј]]ем и [[Александар Хамилтон|Александром Хамилтоном]] написао ''[[Федералистички списи|Федералистичке списе]]'', једно од најславнијих дела у историји политичке мисли. Хамилтон такође ужива репутацију ''Оца [[устав Сједињених Америчких Држава|америчког устава]]''.
 
Медисон, син угледног земљопоседника из [[Вирџинија|Вирџиније]], је учествовао у [[америчкиАмерички рат за независност|рату за независност]] као члан [[Континентални конгрес|Континенталног конгреса]] од 1780. до 1783. године. Поставши уверен како је конфедерални систем преслаб за потребе нове државе, заговарао је јачање централне власти у односу на државе-чланице. Био је једна од кључних особа на Уставној [[Конвенција у Филаделфији|конвенцији у Филаделфији]] на којој је [[1787]]. године донет нови Устав - који је и данас на снази. Након тога је учествовао у изради ''Федералистичких списа'' како би наговорио јавност држава да ратификују Устав.
 
Рад на изградњи Устава је Медисон наставио и као [[Дом заступника САД|заступник]] у првим сазивима америчког Конгреса. Године [[1790]]. су на његову иницијативу донети амандмани, који утемељују људска и грађанска права у САД, познати као ''[[Повеља о правима (Сједињене Америчке Државе)|Повеља о правима]]''.
1.572.075

измена