Бачки Соколац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
Ред 18:
'''Бачки Соколац''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Бачка Топола|општини Бачка Топола]] у [[Севернобачки округ|Севернобачком округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 609 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 497 становника).
== Историја ==
Банатски Соколац - је једно од мањих места у Војводини. [[Село]] је настало почетком двадесетих година прошлог [[век]]а тако што су се након [[Први светски рат|првогПрвог светског рата]] доселили [[Лика|Личани]] из околине Грацаца, [[Босанци]] из околине [[Босански Петровац|Босанког Петровца]] и [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]] као и неколико породица из Херцеговине.
 
Пустара на месту где се данас налази село носила је назив Биосег, и била је у власништву [[гроф]]ице Каролине Карачоњи из Будимпеште. Ту је био њен [[летњиковац]], од којег је касније постала основна [[школа]]. Тек [[1933]], год, када је грофица Карачоњи продала имање, село мења име у Банатски Соколац.<ref>Банатера (2006) </ref>
[[Аграрна реформа у Србији|Аграрна реформа]] ([[1918]]-[[1941]]) имала је за циљ да се изменити власничка структура земљишта и испуни обећање Краља Петра [[Карађорђевић|Карађорђевића]]а дато добровољцима на [[Крфска декларација|КрфКрфу]]у, да ће их све наградити одређеном површином обрадиве земље.<ref>[http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8 Југославија, после Првог светског рата).]</ref> Одузета земља од властеле у В. Бечкеречкој жупанији дељена је српским добровољцима из Босне, Лике, Далмације, Србије, Војводине и других крајева. Српски живаљ из ових крајева, бивши [[кмет]]ови, слуге и беземљаши могли су добити одређену површину земље у закуп.
Друштвени живот се одвија у две кафане и две продавнице. Постоји и основна [[школа]] (до четири разреда) која једва да има по неколико ђака. У саставу школског дворишта је и леп травнати терен за мали фудбал.<ref>(Летопис) Annals of Vojvodina: Banat, Syrmien, Backa "Orte und Bräuche" Маrina (Wien 1999).</ref>