Рихард Вилштетер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м ispravke; козметичке измене |
||
Ред 21:
'''Рихард Мартин Вилштетер''' ({{јез-нем|Richard Martin Willstätter}}; [[Карлсруе]], [[13. август]] [[1872]] — [[Муралто]], [[3. август]] [[1942]]) је био [[немачка|немачки]] [[хемија|хемичар]]. Добио је [[Нобелова награда за хемију|Нобелову награду за хемију]] [[1915]]. за истраживање на пољу [[биљке|биљних]] [[пигмент|пигмената]], а посебно [[хлорофил]]а.
У школу је ишао у родном граду [[Карлсруе]]у, а затим је похађао техничку школу у [[Нирнберг]]у. Са 18 година одлази да студира у [[Минхен]]. На оделу за хемију ментор му је био [[Адолф фон Бајер]], код кога је најпре био студент, а од [[1896]]. предавач. Ванредни професор постаје [[1902]]. Први радови су му били на проучавању структуре и синтезе биљних [[алкалоид]]а. Касније ради на кинонским [[хемијско једињење|једињењима]], која су била база за многе боје. [[1905]]. је добио понуду да буде [[професор]] у [[Цирих]]у. Седам година у Швајцарској били су за њега јако значајни. Године [[1912]]. добија истраживачку [[лабораторија|лабораторију]] и хонорарно професорско место на универзитету у [[Берлин]]у. Током две године пре [[
Наставио је истраживањима од суштинског значаја на пољу [[фотосинтеза|фотосинтезе]], те на природи и активитету [[ензим]]а. Он је био претеча модерне [[биохемија|биохемије]]. Осим тога решавао је и проблеме теоретске хемије. Успео је да синтетизује циклооктатетране и упоређивао их је са [[бензен]]ом.
Каријера му се нагло завршила када је [[1924]]. најавио пензионисање у знак протеста против растућег [[антисемитизам|антисемитизма]]. Од [[Гестапо]]а је побегао [[1938]]. и емигрирао је у Швајцарску, остављајући у Немачкој сву имовину. Последње три године живота писао је своју [[биографија|биографију]], до смрти [[3. август
== Спољашње везе ==
|