Рихард Вилштетер — разлика између измена

У школу је ишао у родном граду [[Карлсруе]]у, а затим је похађао техничку школу у [[Нирнберг]]у. Са 18 година одлази да студира у [[Минхен]]. На оделу за хемију ментор му је био [[Адолф фон Бајер]], код кога је најпре био студент, а од [[1896]]. предавач. Ванредни професор постаје [[1902]]. Први радови су му били на проучавању структуре и синтезе биљних [[алкалоид]]а. Касније ради на кинонским [[хемијско једињење|једињењима]], која су била база за многе боје. [[1905]]. је добио понуду да буде [[професор]] у [[Цирих]]у. Седам година у Швајцарској били су за њега јако значајни. Године [[1912]]. добија истраживачку [[лабораторија|лабораторију]] и хонорарно професорско место на универзитету у [[Берлин]]у. Током две године пре [[првиПрви светски рат|Првог светског рата]] заједно са сарадницима успева да истражи [[хлорофил]] и да заврши неке од радова на [[хемоглобин]]у. После тога успева да истражи антосијане, који су представљали боје за цвеће и воће. Због истраживања биљних пигмената, а посебно хлорофила добија [[Нобелова награда за хемију|Нобелову награду за хемију]] [[1915]]. године. Поново је прихватио позив да буде професор у [[Минхен]]у, као наследник свога старог учитеља [[Адолф фон Бајер|Адолфа фон Бајера]].

Каријера му се нагло завршила када је [[1924]]. најавио пензионисање у знак протеста против растућег [[антисемитизам|антисемитизма]]. Од [[Гестапо]]а је побегао [[1938]]. и емигрирао је у Швајцарску, остављајући у Немачкој сву имовину. Последње три године живота писао је своју [[биографија|биографију]], до смрти [[3. август|3. августа]]а [[1942]].