Народна књижевност — разлика између измена

м
Враћене измене 178.148.104.203 (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb
м (Враћене измене 178.148.104.203 (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb)
'''Народна''' или '''усмена књижевност''' је вид [[књижевност]]и који је постојао дуго пре појаве првог писма, а преносила се са колена на колено. Људи су је користили свакодневно и била је везана за религијске обреде. Усмена књижевност се дели на поезију (епска, лирска, епско-лирска) и прозу.
 
Аутор народног дела је непознати талентовани појединац, народно дело је стварано колективно - појединци су приликом казивања убацивали нове ствари, има стереотипни почетак (''Боже мили, чуда великога...''), устаљене [[епитет]]е (јарко (сунце), лепа (девојка)) и устаљене бројеве (3,7,9,12). Код лирских песама стих је [[десетерац]] и има [[цезура|цезуру]] (паузу) после petogчетвртог слога, а код епских песама стих је најчешће десетерац и петнаестерац и има цезуру после шестог слога.
Назив је добила по Вуковом одређењу: народне песме, народне приповетке, народне пословице, мада их нико никада није подводио под исти назив - народна књижевност. Она је слика свеукупног живота човека старих времена. У почетку је имала ритуално-обредни и магијски карактер, а то је у директној вези са процесом рада (земљорадња, сточарство, лов).