|
'''Privremena Irska republikanska armija''' ([[irski]]: '''''Óglaigh na hÉireann''''', [[engleski]]: '''''Provisional Irish Republican Army''''' - skraćeno '''PIRA''') je [[Irska]] republikanska paravojna organizacija koja se smatra direktnim naslednikom [[IRA|Irske revolucionarne armije]], koja se borila s britanskim okupatorom za vreme [[Irski rat za nezavisnost|Irskog rata za nezavisnost]]. Kao i ostale paravojne organizacije koje se nazivaju IRA, Privremena IRA se takođe naziva i ''Óglaigh na hÉireann'' (Irski volonteri), što je i službeni naziv Irskih odbrambenih snaga. Privremena IRA je još poznata kao PIRA, 'RA, a u engleskom jeziku se ustalio i izraz ''Provos''.
Službeni cilj PIRA-ePIre je prekidanje britanske vlasti u Irskoj i uspostavljanje Irske socijalističke republike, na temelju proglasa iz [[1916.]] godine. Do [[Ugovor iz Belfasta|Ugovora iz Belfasta]] [[1998.]] godine, PIRA je želela da promeni status [[Severna Irska|Severne Irske]] unutar Ujedinjenog Kraljevstva, i da ujedini Irsku korišćenjem oružane sile i političkog uveravanja. PIRA se smatra terorističkom organizacijom u UK i ilegalnom organizacijom u Republici Irskoj.
[[28. jula]] [[2005.]] godine vojno veće IRA-eIre objavilo je kraj svoje oružane kampanje, tvdeći da će raditi na ostvarenju svojih ciljeva politički i kroz [[demokratija|demokratske]] programe, isključivo mirnim putem, te da se svi članovi odreknu bilo kakve druge aktivnosti. U septembru 2008. godine, službeni izveštaj nezavisne komisije navodi da je PIRA posvećena političkom putu i da više ne predstavlja pretnju miru ili demokratiji, tako da vojno veće PIRA-ePIre više nije funkcionalno.
==Poreklo==
===Raskol IRA-eIre 1969.===
Prema učenju nasilnog irskog republikanizma (eng. physical force Irish republicanism), vlada koja postoji od [[1922.]] godine, i parlament Severne Irske, su ilegalne, i nametnuli su ih Britanci za vreme [[Anglo-irski spor|Ango-irskog spora]], uprkos zadnjim izborima u celoj Irskoj, [[1918.]], kada je većina glasala za ujedinjenu, slobodnu Irsku. Prava Irska republika, ona jednostrano proglašena [[1919.]] još uvek postoji. Privremena IRA je samo naslednik prvobitne IRA-eIre koja je služila Irskoj republici za vreme Irskog rata za nezavisnost.
Dok je za vreme mira i Irskog građanskog rata većina starijih članova IRA-eIre je bila za odbacivanje britanskog predloga, većina republikanaca je prihvatila Irsku bez 6 najsevernijih grofovija. Ipak, manjina republikanaca je smatrala da je vojno veće IRA-eIre legitimna vlada obeju Irskih država dok zajednička država ne bude uspostavljena. Prvotna je ideja bila zbaciti vlade obeju država i ujediniti ih, međutim, 40-ih godina je došlo do promene politike, i vojno veće IRA-eIre je izdalo naredbu da se nikakve akcije ne preduzimaju protiv 26 južnih grofovija. Od tada, IRA radi na rušenju [[Severna Irska|Severne Irske]], koja je i dalje deo Ujedinjenog kraljevstva. U 50-ima, IRA je vodila neučinkovitu gerilsku kampanju poznatu kao ''"Granična kampanja"''.
IRA se raspala na dve grupe na svojoj Specijalnoj vojnoj konferenciji u decembru [[1969.]] zbog pitanja suzdržanosti (treba li se prikloniti ili ne parlamentu Republike Irske) i zbog pitanja kako rešenja eksalacije nasilja u Severnoj Irskoj. 1969. Ozbiljni neredi izbili su u [[Derry|Derryju]], a stotine domova uništeno je u Belfastu. IRA nije imala ni oružje a nije bila ni organizovana kako bi zaštitila katolike u Severnoj Irskoj. Dve grupe koje su nastale bile su Službena IRA i Privremena IRA.
Službena IRA nije htela da se meša u ono što je smatrala manjim nasiljem, niti je htela započeti oružanu borbu protiv Severne Irske, uzimajući u obzir neuspeh Granične kampanje u 50-ima. Oni su svoje pristalice tražili unutar radničke klase. Za razliku od njih Privremena IRA je zahtevala veliku ofanzivu na Severnu Irsku i zaštitu katolika, te zbacivanje britanske vlasti.
===Osnivanje Privremene IRA-eIre===
Privremena IRA je osnovana kada je Privremeno vojno veće postalo službeno vođstvo novoosnovane IRA-eIre. Naime, kada je trebalo da se na konferenciji 1969. raspravi o priznavanju parlamenta Severne Irske, Republike Irske i Ujedinjenog kraljevstva, nekoliko članova s vrha je odbilo, smatrajući da je vođstvo IRA-eIre ovim činom prestalo da predstavlja ciljeve republikanaca.
[[Sean Mac Stiofain]], vođa obaveštajnog ogranka bio je jedna od ključnih osoba, povezana s vođama ogranaka IRA-eIre u Belfastu, [[Billy McKee|Billyjem McKeejem]] i [[Joe Cahill|Joeom Cahillom]], koji su odbijali naredbe vođa IRA-eIre nakon septembra [[1969.]], zbog neuspeha u odbrani katolika u Severnoj Irskoj. Od 13 odreda IRA-eIre u Belfastu, 9 ih se pridružilo PIRA-i. Prvi članovi vojnog veća PIRA-ePIre bili su [[Seán Mac Stiofáin]], [[Ruairí Ó Brádaigh]], [[Paddy Mulcahy]], [[Sean Tracey]], [[Leo Martin]] i [[Joe Cahill]]. Političko krilo, [[Privremeni Sinn Féin]] je osnovano [[11. januara]] [[1970.]], kada je trećina delegata napustila skupštinu [[Sinn Féin]]a.
Postoje tvrdnje da je Privremena IRA dobila novac i oružje od Irske vlade. Iako je naknadna istraga odbacila takve tvrdnje, nekih 100 hiljada funti donirala je Irska vlada kako bi zaštitila katolike i prema istoričaru [[Richard English|Richardu Englishu]] nema nikakve sumnje da je deo tog novca završio u rukama Privremene IRA-eIre.
Najvažnije figure nakon stvaranja PIRA-ePIre bili su [[Seán Mac Stiofáin]], [[Ruairí Ó Brádaigh]], [[Dáithí Ó Conaill]] i [[Joe Cahill]]. Svi su bili članovi vojnog veća Privremene IRA-eIre.
Privremena IRA je zadržala većinu načela kao i IRA pre 1969. godine. Smatrala je da je britanska vladavina i vlada republike Irske ilegalna. Vojno veće Privremene IRA-eIre bilo je legitimna vlada cele Irske.
Kako je nasilje u Severnoj Irskoj jačalo, tako se pojačala vojna aktivnost i Službene i Privremene IRA-eIre. Iako je Službena IRA smatrala da je njeno delovanje odbrambena, PIRA je zahtevala i pozvala na agresivnu kampanju protiv Severne Irske. Iako je službena IRA u početku imala veću podršku javnosti, nakon što je proglasila prekid borbi 1971., Privremena IRA je počela da dominira. PIRA je nasledila gotovo sve članove sa severa, i privukla one militantnije iz ostatka Irske. Osim toga, mnogo mladih Iraca, iz Severne Irske, koji su postali radikalni zbog nasilja koje je izbilo 1969., učlanilo se u Privremenu IRA-u.
Iako je PIRA imala svoj politički ogranak, koji se odvojio od Sinn Feina u isto vreme kad se dogodio raskol u IRA-i, njegovo je delovanje bilo ograničeno u početku, jer se PIRA orijentisala isključivo na oružani sukob.
==Organizacija==
IRA je hijerarhijski organizovana, a na njenom vrhu bilo je vojno veće IRA-eIre, kojeg je vodio načelnik stožera.
===Vodstvo===
Svi nivoi IRA-eIre imaju pravo da pošalju svoje delegate na Generalne vojne konvenkcije IRA-eIre (eng. General Army Convention - GAC). Te su konvenkcije bile vrhovni autoritet u donošenju odluka. Pre 1969. kada je takvo sastajanje bilo legalno, konkvenkcije su se redovno održavale. Nakon 1969. održale su se samo dva puta, [[1970.]] i [[1986.]], zbog teške organizacije tajnog velikog okupljanja.
Pojedinačni odseci bili su:
Privremena IRA svoje je članove nazivala volonterima. Do kasnih 70-ih godina, volonteri su bili organizovani u tradicionalne vojne strukture. Volonteri koji su živeli u jednom području stvarali su [[satnija|satniju]], koja je bila deo [[bataljon|bataljona]], a koji je mogao biti deo [[brigada|brigade]], iako su mnogi bataljoni bili slobodni i nisu bili pridruženi brigadama.
Većinu svog postojanja, PIRA je imala 5 delatnih brigada unutar "ratne zone". Ove brigade su bile u [[Belfast|Belfastu]], Londonderryju, Tyrone/Monaghanu i [[Armagh|Armaghu]]. Brigada u Belfastu imala je tri bataljona, u zapadnom, istočnom i severnom delu grada. U početku severnoirskih sukoba (eng. The Troubles), članstvo IRA-eIre u Belfastu se naglo povećalo. U avgustu 1969. brigada u Belfastu je imala oko 50 aktivnih članova, a do kraja 1971. hiljadu dvesta članova. Derry je imao jedan bataljon i Južnoderryjsku brigadu. Derryjevski bataljun postao je brigada 1972., nakon [[Krvava nedjelja|Krvave nedjelje]], kada su britanski padobranci ubili 13 nenaoružanih demonstranata na maršu za ljudska prava, nakon čega je usledilo povećanje članova. Grofovija Armagh je imao tri bataljona, dva veoma aktivna u južnom Armaghu, i jedan manje aktivan na severu. Zbog toga se južni bataljoni još nazivaju i brigada južnog Armagha. Isto tako, brigada Tyrone/Monaghan, koja je delovala uz granicu, se često naziva brigada istočnog Tyronea. Fermanagh, JUžni Down, Severni Antrim imali su vlastite bataljone koje nisu bili deo brigade.
===Aktivne jedinice===
Izuzetak je bila brigada južnog Armagha, koja je zadržala svoju tradicionalnu hijerarhiju i veliki broj volontera u svom delovanju.
Južno zapovedništvo Privremene IRA-eIre, koje se nalazilo u Irskoj republici, sastojalo se od Dublinske brigade i broja manjih jedinica u seoskim područjima. Njihova glavna aktivnost bila je uvoz i skladištenje oružja i dobavljanje financijskih sredstava kroz pljačke i druge metode. Isto tako, postojao je veći broj kampova za obuku u Severnom Keriju.
==Strategija od 1969. do 1998.==
Službena IRA se protivila takvom pristupu zato što bi doveo do klasnog sukoba. Granična kampanja u 50-ima izbegavala je urbana središta kako bi se smanjile civilne žrtve. S druge strane, Privremena IRA se bazirala isključivo na borbu u urbanim sredinama, u Belfastu i Londonderryju (ili kraće, Derryju).
Strategija PIRA-ePIre bila je korišćenje što veće sile kako bi došlo do sloma administracije u Severnoj Irskoj, i kako bi ubila toliko britanskih vojnika kako bi se povećao pritisak na britansku vladu da povuče vojsku. Prema novinaru Brendanu O'Brienu, rat je trebao da bude kratak i uspešan. Strategija je bila "eskalacija, eskalacija, eskalacija, dok Britanci ne odu", prema rečima Seana Mac Stiofaina. Ova je strategija uključivala intezivno regrutovanje volontera i što veći broj napada na britanske snage, kao i bombaške napade protiv gospodarskih meta. Britanska vojska ovu fazu, od 1970. do 1972. naziva "fazom ustanka".
Britanska vlada je vodila tajne pregovore sa vođstvom IRA-eIre 1972. kako bi osigurala prekid vatre baziran na kompromisu nakon Krvave nedjelje kada su se regrutiranje IRA-eIre i podrška javnosti povećali. IRA je pristala na privremen prekid vatre od 26. jula do 9. avgusta. U avgustvu se vodstvo IRA-eIre, [[Seán Mac Stiofáin]], [[Dáithí Ó Conaill]], [[Ivor Bell]], [[Seamus Twomell]], [[Gerry Addams]] i [[Martin McGuinness]], susrelo sa britanskom delegacijom koju je predvodio [[William Whitelaw]]. Vodstvo IRA-eIre je odbilo mirovne pregovore koji nisu uključivali obavezu britanskog povlačenja, povlačenje vojske u barake i otpuštanje republikanskih zatvorenika. Britanci su odbili i pregovori su propali.
===Nova Irska i prekid vatre 1975.===
Najvažniji cilj u ovom periodu bilo je svrgavanje vlada u Severnoj Irskoj i u Republici Irskoj, i uspostavljanje sveirske, federalne republike, sa decenetralizovanim vladama i parlamentom za svaku od četiri povesne irske provincije. Ovaj program je poznat kao ''Nova Irska'' (irski: ''Éire Nua''). Ovaj program je bio na snazi do ranih 80-ih godina, kada je napušten zbog nove ideje o centraliziranoj sveirskoj državi.
Do sredine 1970-ih, bilo je jasno da su nade vodstva IRA-eIre o brzoj pobedi srušene. Ni britanska vojska nije bila sigurna imaju li njena delovanja ikakvog uspeha protiv IRA-eIre. Tajni pregovori između vodstva IRA i britanskim sekretarom za Severnu Irsku osigurali su prekid vatre koje je započelo u februaru [[1975.]] IRA je u početku verovala da je to početak povlačenja britanaca, ali posle je postalo jasno da britanci ne nude nikakve garancije. Neki su verovali, npr. Garry Adams, da je primirje loše za IRA-u, jer je dovelo do pada discipline i inflitriranja britanskih agenata, i na kraju, hapšenja. Primirje je propalo u januaru 1976. godine.
===Dugi rat===
Nakon toga, IRA je, pod vođstvom Adamsa i njegovih pristalica, započela s novom strategijom, pod nazivom "dugi rat", koja je označila taktiku IRA-eIre do kraja sukoba. Sastojala se od reorganizacije IRA-u u manje ćelije, prihvatanje da će rat biti dugotrajan i pojačana je politička borba. Po prvi put IRA se bori na dva načina, oružano i politički. Propagandna knjiga IRA-eIre, ''"Zelena knjiga"'' (eng. The Green Book) opisala je strategiju dugotrajnog rata na sledeći način:
# Vođenje isrpljujućeg rata protiv neprijateljskih vojnika kome je osnova što veći broj britanskih žrtava, kako bi se britanci povukli zbog pritiska domaće javnosti.
# Kažnjavanje kriminalaca, izdajnika i doušnika.
Ipak, vođstvo IRA-eIre je tražilo način za prekidanjem sukoba u kasnim 70-tima. Novootkriveni britanski tajni dokuementi pokazuju da je IRA ponudila pregovore, ali ih je britanska vlada, na čelu s premijerom Jamesom Callaghanom odbila.
===Štrajk glađu 1981. godine i politički put===
Zatvorenici IRA-eIre, osuđeni nakon marta [[1976.]] nisu imali status posebne kategorije u zatvorima. Kao odgovor, više od 500 zatvorenika odbilo je da se pere ili da nosi zatvorske uniforme ([[Prljavi protest]] i protest pokrivačima). Ovo je kulminiralo [[1981.]] u Irskom [[štrajk glađu|štrajku glađu]], kada se 7 članova IRA-eIre i 3 člana Irske narodnoslobodilačke armije izgladnilo do smrti kako bi dobili politički status. Vođa protesta, [[Bobby Sands]] i [[Owen Carron]] su odabrani u [[Britanski parlament|Britanskom parlamentu]], a dva druga demonstranta su odabrani za Irski parlament. Osim toga, došlo je do štrajkova i velikih demonstracija u obe Irske kao podrška štrajku glađu. Preko 100 tisuća ljudi bilo je na protestu Bobbyja Sandsa, prvom štrajkaša koji je umro.
Nakon uspeha štrajka u dobivanju podrške, republikanci su počeli da posvećuju vreme političkom putu, kroz Sinn Fein. Danny Morrison je sažela ovu aktivnost kao "snop papira u jednoj i [[Armalite]] u drugoj ruci".
==="TUAS" - mirovna strategija===
U 80-ima, IRA je pokušala dodatno da eskalira sukob sa tkz. "Tet ofenzivom". Kada to nije uspelo, republikanske vođe su počele da traže polički kompromis kako bi rešili sukob. Gerry Adams je započeo pregovore s Johnom Humeom. Osim toga, pokušao je da odvoji Sinn Fein od IRA-eIre, govoreći kako su to odvojene organizacije i odbijao je da komentariše akcije IRA-eIre. Novostvorena strategija nazivala se TUAS - eng. "Tactical Use of Armed Struggle", ili srp. Taktičko korišćenje oružanog otpora.
==Oružje i operacije==
* više od 100 ručnih bombi
Prema procenama nezavisne komisije, smatra se da je svo oružje uništeno. Ipak, nepotvrđeni izvori [[MI5]] i Severnoirske policije smatraju da nije svo oružje uništeno. U najnovijem izveštaju, nezavisna komisija je izjavila da nema razloga verovati da svo oružje nije uništeno, a ukoliko je nešto oružja ostalo, zadržali su ga pojedinci izvan kontrole IRA-eIre.
==Dogovor u Belfastu==
| 