Википедија

Битка на Крусима — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 7:
|место = Круси, Љешанска нахија
|резултат = Убједљива побједа Црногораца
|узрок = [[МахмутМахмуд-паша Бушатлија|Махмут-пашин поход на Црну Гору]]
|територија = Пипери и Брђани се сједињавају са Црном Гором
|цивилне_жртве =
Ред 17:
|јачина2 = 30.000
|губици1 = мали
|губици2 = велики, убијен [[Махмуд-паша Бушатлија|Махмут-паша Бушатлија]]<br />
|подаци =
|координате =
}}
'''Битка на Крусима''' била је значајна битка у току [[Црногорско - турски ратови|црногорско - турских ратова]], јер је побједа над Турцима добијена заједничком борбом црногорских и [[Брдаседморо (Црна Гора)брда|брђанских]] племена. И у дотадашњим борбама било је сарадње између Црногораца и Брђана, али она није била никад тако присна, ни бројно велика као у бици на [[Круси|Крусима]]ма. Брђани су послушно извршавали наређење [[Петар I Петровић Његош|владике]] исто као и Црногорци, што се дотад није дешавало ни у једној заједничкој борби. Тако се створио темељ за ближу сарадњу између Црногораца и Брђана, а [[Пипери]] и [[Бјелопавлићи]], на својим посебним племенским скупштинама, донијели су одлуку (1796.) да се коначно уједине са Црногорцима, обавезујући се да ће испуњавати Владичина наређења. Овим се [[Црна Гора (1697—1852)|црногорска]] граница проширила до близу [[Спуж|Спужа]]а, ријеке [[Морача|Мораче]] и Роваца.
Чим је руски цар дознао за црногорску побједу на Крусима, послао је Владици грамату у којој је истакао заслуге Црногораца и Брђана у заједничкој борби коју воде [[Руска Империја|Русија]] и [[Аустријско царство|Аустрија]] против [[Османско царство|Турака]]. Уз то је руски цар обавијестио Владику да ће Црној Гори слати сваке године по 1.000 дуката као поклон за општенародне потребе, како се истиче у грамати.
== Позадина ==
У то вријеме трајао је рат између Русије и Аустрије против Турске. Владари ове двије државе настојали су да побуне балканска племена против Турака. Црногорци су били спремни за борбу, али су тражили да од савезника придобију помоћ у виду праха, олова и оружја. [[Махмуд-паша Бушатлија|Махмут-паша Бушатлија]] је већ увелико спремао поход на Црну Гору. [[Петар I Петровић Његош|Владика Петар]] је послао делегацију у [[Беч]] са молбом новом аустријском цару [[LeopoldЛеополд II, цар Светог римског царства|Леополду II]] да му пошаље праха, олова и хране. Цар је послао 31.725 kg. барута, 63.609 kg. олова, 137.000 комада кремена, 315 рисова папира за [[Фишек|фишеке]], 2 топа са лафетима и 300 дуката за трошкове око преноса овог материјала до [[Цетиње|Цетиња]].
Овој битци је претходила битка код Височице (11. јула 1796), из које су Црногорци и Брђани изашли као потпуни побједници.
== Припреме ==
Црногорско - Брђанска побједа код Височице подигла је самопоуздање и код оних брђанских племена која су дотад живјела у миру са Турцима. Махмут паша се уплашио да се устанак не прошири на све околне крајеве, па чим је излијечио ране добијене у прошлој бици, вратио се у [[Скадар]] и спремао је нове снаге за освету Црногорцима. Сусједне пашенијесу му могле помоћи јер су сви били заузети у рату са [[Аустријско царство|Аустријом]]. Са војском, сакупљеном у Албанији, Махмут паша се запутио ка Црној Гори, али овог пута не директно на Брда, него на Црну Гору са циљем да је покори и ухвати владику и главне племенске главаре, па када успјешно изврши тај план, онда да коначно покори Брђане. Прије одласка затворио је све турске пазаре, како би присилио Брђане глађу на покорност, па чак и на активну помоћ у борби против црногорских племена. Али ниједно брђанско племе није пристало и поред свих пријетњи, да помаже Турцима против Владике, јер је Владика већ имао велики ауторитет, управо толики да се могао упоредити са ауторитетом [[Шћепан Мали|Шћепана Малог]]. Пипери и Бјелопавлићи обавијестили су владику да може увијек на њих рачунати у случају да Турци продру у правцу Цетиња.
 
Махмут паша је брижљивије припремао овај напад. Изабрао је све најбоље јединице које је имао у свом [[Пашалук|пашалуку]], а ради успјешнијег командовања узео је са собом седам [[француска|француских]] официра, који су му раније дошли у Скадар да помогну Турцима у организовању борбе против Аустрије и Русије. Ови француски официри израдили су за пашу план да коначно покори Црну Гору и Брда, да би турске снаге биле слободне за борбу против главних непријатеља - Аустрије и Русије.
У почетку септембра Махмут паша са 30.000 [[Турци Османлије|Турака]] дошао је у Дољане, близу [[Подгорица|Подгорице]]. Ту је по савјету француских официра, ријешио да 20.000 Турака пошаље на Пипере, [[Кучи|Куче]] и Бјелопавлиће, али само толико да их држе према себи, да не би пошли у помоћ Црногорцима, јер је против ових требало да буде главни и одлучујући напад.
[[Петар IВелики|Владика Петар I]] је осјетио сву озбиљност ситуације у којој се нашла Црнна Гора. Послао је изасланике у Пипере и Бјелопавлиће, са којима је од свих брђанских племена имао најприсније везе, и у писмима замолио њихове главаре да пошаљу неколико људи у помоћ, а главнину снага да оставе за одбрану својих племена.
 
На глас о опасности од Турака пошло је из брда више стотина људи, пробијајући се кроз турску војску. Знатан број Жупљана, Требјешана, Пипера, Бјелопавлића, Куча, Ровчана и Морачана, у четама кришом, пробијао се у правцу Бусовника, гдје је логоровао Владика са око 6.000 војника, очекујући турски напад.
== Битка ==
Неколико сати уочи битке, када су Турци почели да улазе у прва љешанска села, Владика је храбрио своју војску, предочавајући јој опасност која пријети свим племенима, ако Турци продру у правцу Цетиња.
 
Ред 41:
Жестока битка водила се на Крусима од раног јутра 3. октобра 1796. год. Унајвећој жестини битке, Богдан Вуков из села Залаза, који је био у Владичиној пратњи, ухватио је Махмут пашу, убио га и његову главу однио Владици на поклон.
Послије Махмут пашине погибије борба је убрзо завршена потпуном побједом Црногораца и Брђана.
== Литература ==
Јагош Јовановић „Историја Црне Горе”, 1995.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Битка_на_Крусима”