Историја Сједињених Америчких Држава — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м ispravke |
||
Ред 135:
Америчку политику је у то време водила и идеологија, али и економско-политички интереси за што је најбољи пример [[Маршалов план]] темељем кога је крајем 1940-их и почетком 1950-их обновљена разрушена [[западна Европа]] - релативни просперитет је тамошње становништво требао одвући од комунизма, али и створити и тржиште за америчке индустријске производе. САД се брзо наметнула као водећа сила тзв. Западног блока и слободног света, а као војни инструмент хегемоније [[1949]]. установила [[НАТО]] пакт.
Сукоб са Совјетима је поступно ескалирао, али откако је [[1949]]. године СССР добио нуклеарно оружје, настојало се избећи његово претварање у отворени оружани сукоб. Већ следеће године је тиме била вођена америчка политика у [[
[[Антикомунизам]], који је доминирао америчком политиком, нашао је свог одраза и на унутрашњем плану, где је страх од прикриврених комунистичких симпатизера и совјетских агената довео до тзв. [[макартизам|макартистичких]] прогона лево оријентисаних уметника и интелектуалаца. Ти су се прогони поступно стишали тек средином 1950-их.
Ред 169:
Избор Роналда Регана за председника 1980. године представљао је радикални заокрет како у спољној, тако и унутрашњој политици САД.
На спољном плану Реган је одбацио политику [[детант]]а својих претходника и заузео оштар курс према Совјетском Савезу и његовим савезницима, чиме је поновно започео ''
Тако оштра спољна политика је, пак, коинцидирала с радикалним одбацивањем кејнзијанске економске политике, односно кресањем социјалних издатака, али и радикалним смањењем пореза. Реган је сматрао како се САД из економске кризе може извући једино ако приватни сектор не буде оптерећен државним давањима, што би с временом довело до смањења незапослености, а самим тиме и повећања општег просперитета. Тај програм, зван [[Реганомика]], до средине 1980-их је довео до краја економске кризе.
Ред 187:
== САД у пост-хладноратовском свету ==
Завршетак
То је највише погодовало генерацији [[беби-бум генерација|бејбибумера]], поготово њеном делу који је сматрао да је дошао тренутак да САД, неоптерећена спољнополитичким проблемима, проведе многе од радикалних друштвених реформи и идеја за које се њихова генерација борила 1960-их. Таква су настојања своје оличење нашле у [[Бил Клинтон|Билу Клинтону]] који је у друштвеним питањима подржавао идеализам бејбибумера, али је у економским питањима био веран тековинама [[Реганова револуција|Реганове револуције]] 1980-их.
Ред 209:
Настојање САД да очувају статус суперсиле је свој изражај довео у много агресивнијој спољној политици председника [[Џорџ В. Буш|Џорџа В. Буша]], чија су мета постали ''проблематични'' режими и државе попут Хусеиновог Ирака. Настојећи у корену сасећи сваки изазов америчкој супремацији, Буш је покренуо [[инвазија на Ирак (2003)|рат против Ирака]] који је довео до дуготрајне, скупе окупације која се претворила у још скупљи, контроверзнији и све мање популарни герилски рат. У САД, а и у свету, се јавио снажан антиратни покрет. Буш је успео преживети председничке изборе 2004. године, али је неадекватни одговор његове владе на [[ураган Катрина]] 2005. године с временом довео до губитка републиканске већине у Конгресу.
САД су ратом у Ираку морално, материјално и финансијски исцрпљене, а углед који је постојао након
== Извори ==
|