Историја Сједињених Америчких Држава — разлика између измена

м
ispravke
м (Разне исправке)
м (ispravke)
Америчку политику је у то време водила и идеологија, али и економско-политички интереси за што је најбољи пример [[Маршалов план]] темељем кога је крајем 1940-их и почетком 1950-их обновљена разрушена [[западна Европа]] - релативни просперитет је тамошње становништво требао одвући од комунизма, али и створити и тржиште за америчке индустријске производе. САД се брзо наметнула као водећа сила тзв. Западног блока и слободног света, а као војни инструмент хегемоније [[1949]]. установила [[НАТО]] пакт.
 
Сукоб са Совјетима је поступно ескалирао, али откако је [[1949]]. године СССР добио нуклеарно оружје, настојало се избећи његово претварање у отворени оружани сукоб. Већ следеће године је тиме била вођена америчка политика у [[корејскиКорејски рат|Корејском рату]] који је [[1953]]. завршио пат-позицијом. Истовремено су велики напори и средства уложени у [[трка у наоружању|трку у наоружању]], а касније и [[свемирска трка|свемирску трку]] са СССР-ом.
 
[[Антикомунизам]], који је доминирао америчком политиком, нашао је свог одраза и на унутрашњем плану, где је страх од прикриврених комунистичких симпатизера и совјетских агената довео до тзв. [[макартизам|макартистичких]] прогона лево оријентисаних уметника и интелектуалаца. Ти су се прогони поступно стишали тек средином 1950-их.
Избор Роналда Регана за председника 1980. године представљао је радикални заокрет како у спољној, тако и унутрашњој политици САД.
 
На спољном плану Реган је одбацио политику [[детант]]а својих претходника и заузео оштар курс према Совјетском Савезу и његовим савезницима, чиме је поновно започео ''хладниХладни рат''. Повећани су издаци за одбрану, а пројекти попут [[Стратешка одбрамбена иницијатива|Стратешке одбрамбене иницијативе]] познате као ''Ратови звезда'' су за циљ имали поновно покренути трку у наоружању и економски исцрпити Совјетски Савез. Поред тога су се подржавали авганистански муџахедини у [[Совјетско-авганистански рат|рату против Совјета]], антикомунистички настројени [[никарагва]]нски [[контра]]ши као и антикомунистички настројени покрети у Источној Европи попут пољске [[Солидарност]]и. САД су током овог периода тајно подржавале Ирак [[Садам Хусеин|Садама Хусеина]] у [[Ирачко-ирански рат|Ирачко-иранском рату]] да би зауставили исламистички Иран, али су такође сарађивале и са самим Ираном коме су продавале оружје, а новац од продаје оружја пребацивали никарагванској десничарској Контри. Интензивирање антисовјетске реторике је многе, по први пут након 1960-их, уверило да је неизбежан [[Трећи светски рат]].
 
Тако оштра спољна политика је, пак, коинцидирала с радикалним одбацивањем кејнзијанске економске политике, односно кресањем социјалних издатака, али и радикалним смањењем пореза. Реган је сматрао како се САД из економске кризе може извући једино ако приватни сектор не буде оптерећен државним давањима, што би с временом довело до смањења незапослености, а самим тиме и повећања општег просперитета. Тај програм, зван [[Реганомика]], до средине 1980-их је довео до краја економске кризе.
== САД у пост-хладноратовском свету ==
 
Завршетак хладногХладног рата је САД учинио једином светском суперсилом чију хегемонију на војном, економском и политичком плану нико није могао, барем на краћи рок, довести у питање. Стога се од 1992. године пажња америчке политике и јавности оријентисала првенствено на унутрашња питања.
 
То је највише погодовало генерацији [[беби-бум генерација|бејбибумера]], поготово њеном делу који је сматрао да је дошао тренутак да САД, неоптерећена спољнополитичким проблемима, проведе многе од радикалних друштвених реформи и идеја за које се њихова генерација борила 1960-их. Таква су настојања своје оличење нашле у [[Бил Клинтон|Билу Клинтону]] који је у друштвеним питањима подржавао идеализам бејбибумера, али је у економским питањима био веран тековинама [[Реганова револуција|Реганове револуције]] 1980-их.
Настојање САД да очувају статус суперсиле је свој изражај довео у много агресивнијој спољној политици председника [[Џорџ В. Буш|Џорџа В. Буша]], чија су мета постали ''проблематични'' режими и државе попут Хусеиновог Ирака. Настојећи у корену сасећи сваки изазов америчкој супремацији, Буш је покренуо [[инвазија на Ирак (2003)|рат против Ирака]] који је довео до дуготрајне, скупе окупације која се претворила у још скупљи, контроверзнији и све мање популарни герилски рат. У САД, а и у свету, се јавио снажан антиратни покрет. Буш је успео преживети председничке изборе 2004. године, али је неадекватни одговор његове владе на [[ураган Катрина]] 2005. године с временом довео до губитка републиканске већине у Конгресу.
 
САД су ратом у Ираку морално, материјално и финансијски исцрпљене, а углед који је постојао након хладногХладног рата нестао. Економску, а с временом и политичку доминацију, све више угрожава енергетска и финансијска криза, као и изазов нових економских сила као што је Кина.
 
== Извори ==
1.572.075

измена