Историја Сједињених Америчких Држава — разлика између измена

м
ispravke; козметичке измене
(Disambiguated: дуванДуван (род))
м (ispravke; козметичке измене)
Шпански истраживачи су били први Европљани који су дошли на територију данашњих САД, почевши с [[Кристифор Колумбо|Кристифором Колумбом]] и његовом [[Путовања Кристифора Колумба|другом експедицијом]] која је стигла у [[Порторико]] [[19. новембар|19.11.]] [[1493]]. Први Европљанин чије је присуство било потврђено на територији континенталних САД био је шпански истраживач [[Хуан Понсе де Леон]], који се 1513. године искрцао на обали коју је назвао [[Флорида|Ла Флорида]].
 
Три деценије касније шпански истраживачи су били први Европљани који су видели [[Апалачке планине|Апалаче]], реку [[мисисипи (река)|реку Мисисипи]], [[Велики кањон Колорада|Велики кањон]] и [[Велике равнице]]. Године 1540. [[Ернандо де Сото]] је предузео велику експедицију на територији данашњих САД, а исте је године [[Франсиско Васкез де Коронадо]] водио 2.000 Шпанаца и мексичких Индијанаца преко данашње границе [[Аризона|Аризоне]] и [[Мексико|Мексика]] те стигао до централног [[Канзас]]а. Остали важни шпански истраживачи су били [[Лукас Васкез де Ајљон]], [[Панфило де Нарваез]], [[Себастијан Визцаијно]], [[Хуан Родригез Кабрило]], [[Гаспар де Портола]], [[Педро Менендез де Авилес]], [[Алвар Нуњез Кабеза де Вака]], [[Тристан де Луна и Орељано]] и [[Хуан де Оњате]].
 
Након истраживача Шпанци су послали и насељенике, па је тако прво стално европско насеље на територији данашњих континенталних САД постао [[Сент Огастин (Флорида)|Сент Огастин]] на Флориди 1565. године, а њега су следили [[Санта Фе (Нови Мексико)|Санта Фе]], [[Сан Антонио]], [[Тусон]], [[Сан Дијего]], [[Лос Анђелес]] и [[Сан Франциско]]. Већина шпанских насеља су била дуж калифорнијске обале и реке [[Река Санта Фе (Нови Мексико)|Санта Фе]] у Новом Мексику.
Осим Шпаније су у 16. веку и друге европске државе покушале успоставити колоније како би настојале извући део богатства Новог света те тако изазвати њену светску доминацију. Француска је тако [[1564]]. безуспешно покушала успоставити колонију на Флориди звану [[Форт Керолајн]]. Слично су прошли бројни покушаји да се успоставе колоније на северу, у данашњој [[Канада|Канади]], све док [[1608]]. није основан данашњи [[Квебек (град)|Квебек]]. Француска насеља, која ће касније бити обједињена у територију звану као [[Нова Француска]], почела су се полако ширити на југ, а мрежа трговачких станица и мањих утврда је створила територију чије су границе били [[Стеновите планине]] на западу, Апалачи на истоку и [[Мексички залив]] на југу. Међутим, због релативно малог броја колониста, контрола Француске над тим подручјем никада није била снажна.
 
То није био случај с енглеским колонијама, које су почеле ницати на источној обали Северне Америке од [[1607]]. године када је на подручју данашње Вирџиније формиран [[Џејмстаун (Вирџинија)|Џејмстаун]]. Та се колонија одржала и просперирала захваљујући узгајивању [[Дуван (род)|дувандувана]]а, док су нешто северније, на територији познатој као [[Нова Енглеска]] почели пристизати досељеници нонконформистичких верских ставова, познатији као [[пуританци]], а који су у Новом свету тражили верску слободу. Већа флексибилност енглеских власти према својим колонијама у односу на Француску је омогућила већи број колониста, па су тако до краја 17. века међу енглеске колоније абсборбирана мања низоземска и шведска насеља. У јужним деловима енглеских поседа је нагло ширење плантажи памука и дувана довело до потребе за радном снагом коју колонисти, чак ни уз систем тзв. [[уговорно ропство|уговорног ропства]] односно уз ангажовање кажњеника, нису били у стању задовољити. Због тога се Африке почињу увозити робови који ће бити преци данашњих [[Афроамериканци|Афроамериканаца]].
 
[[Датотека:MayflowerHarbor.jpg|мини|left|[[Мејфлауер]], брод који је превезао ''[[Пуританци|пуританце]]'' у Нови свет године 1620.]]
1.572.075

измена