Отворите главни мени

Промене

нема резимеа измене
{{пренос|17|4|2014}}
'''Privremena Irska republikanska armija''' ([[irski]]: '''''Óglaigh na hÉireann''''', [[engleski]]: '''''Provisional Irish Republican Army''''' - skraćeno '''PIRA''') je [[Irska]] republikanska paravojna organizacija koja se smatra direktnim naslednikom [[IRA|Irske revolucionarne armije]], koja se borila s britanskim okupatorom za vreme [[Irski rat za nezavisnost|Irskog rata za nezavisnost]]. Kao i ostale paravojne organizacije koje se nazivaju IRA, Privremena IRA se takođe naziva i ''Óglaigh na hÉireann'' (Irski volonteri), što je i službeni naziv Irskih odbrambenih snaga. Privremena IRA je još poznata kao PIRA, 'RA, a u engleskom jeziku se ustalio i izraz ''Provos''.
 
Dok je za vreme mira i Irskog građanskog rata većina starijih članova Ire je bila za odbacivanje britanskog predloga, većina republikanaca je prihvatila Irsku bez 6 najsevernijih grofovija. Ipak, manjina republikanaca je smatrala da je vojno veće Ire legitimna vlada obeju Irskih država dok zajednička država ne bude uspostavljena. Prvotna je ideja bila zbaciti vlade obeju država i ujediniti ih, međutim, 40-ih godina je došlo do promene politike, i vojno veće Ire je izdalo naredbu da se nikakve akcije ne preduzimaju protiv 26 južnih grofovija. Od tada, IRA radi na rušenju [[Severna Irska|Severne Irske]], koja je i dalje deo Ujedinjenog kraljevstva. U 50-ima, IRA je vodila neučinkovitu gerilsku kampanju poznatu kao ''"Granična kampanja"''.
 
IRA se raspala na dve grupe na svojoj Specijalnoj vojnoj konferenciji u decembru [[1969.]] zbog pitanja suzdržanosti (treba li se prikloniti ili ne parlamentu Republike Irske) i zbog pitanja kako rešenja eksalacije nasilja u Severnoj Irskoj. 1969. Ozbiljni neredi izbili su u [[DerryDeri|DerryjuDeriju]], a stotine domova uništeno je u Belfastu. IRA nije imala ni oružje a nije bila ni organizovana kako bi zaštitila katolike u Severnoj Irskoj. Dve grupe koje su nastale bile su Službena IRA i Privremena IRA.
 
Službena IRA nije htela da se meša u ono što je smatrala manjim nasiljem, niti je htela započeti oružanu borbu protiv Severne Irske, uzimajući u obzir neuspeh Granične kampanje u 50-ima. Oni su svoje pristalice tražili unutar radničke klase. Za razliku od njih Privremena IRA je zahtevala veliku ofanzivu na Severnu Irsku i zaštitu katolika, te zbacivanje britanske vlasti.
Privremena IRA je osnovana kada je Privremeno vojno veće postalo službeno vođstvo novoosnovane Ire. Naime, kada je trebalo da se na konferenciji 1969. raspravi o priznavanju parlamenta Severne Irske, Republike Irske i Ujedinjenog kraljevstva, nekoliko članova s vrha je odbilo, smatrajući da je vođstvo Ire ovim činom prestalo da predstavlja ciljeve republikanaca.
 
[[Sean Mac Stiofain]], vođa obaveštajnog ogranka bio je jedna od ključnih osoba, povezana s vođama ogranaka Ire u Belfastu, [[BillyBili McKeeMekki|BillyjemBilijem McKeejemMekkijem]] i [[JoeDžo CahillKahil|JoeomDžoom CahillomKahilom]], koji su odbijali naredbe vođa Ire nakon septembra [[1969.]], zbog neuspeha u odbrani katolika u Severnoj Irskoj. Od 13 odreda Ire u Belfastu, 9 ih se pridružilo PIRA-i. Prvi članovi vojnog veća PIre bili su [[SeánŠon Macmek StiofáinStiofain]], [[RuairíRuairi Óo BrádaighBradaj]], [[PaddyPadi MulcahyMulkahi]], [[SeanŠon TraceyTrejsi]], [[Leo Martin]] i [[JoeDžo CahillKahil]]. Političko krilo, [[Privremeni SinnŠin FéinFejn]] je osnovano [[11. januara]] [[1970.]], kada je trećina delegata napustila skupštinu [[SinnŠin FéinFejn]]a.
 
Postoje tvrdnje da je Privremena IRA dobila novac i oružje od Irske vlade. Iako je naknadna istraga odbacila takve tvrdnje, nekih 100 hiljada funti donirala je Irska vlada kako bi zaštitila katolike i prema istoričaru [[RichardRičard EnglishIngliš|RicharduRičardu EnglishuInglišu]] nema nikakve sumnje da je deo tog novca završio u rukama Privremene Ire.
 
Najvažnije figure nakon stvaranja PIre bili su [[SeánŠon Macmek StiofáinStiofain]], [[RuairíRuairi Óo BrádaighBradaj]], [[DáithíDaiti Óo ConaillKonel]] i [[JoeDžo CahillKahil]]. Svi su bili članovi vojnog veća Privremene Ire.
 
Privremena IRA je zadržala većinu načela kao i IRA pre 1969. godine. Smatrala je da je britanska vladavina i vlada republike Irske ilegalna. Vojno veće Privremene Ire bilo je legitimna vlada cele Irske.
Kako je nasilje u Severnoj Irskoj jačalo, tako se pojačala vojna aktivnost i Službene i Privremene Ire. Iako je Službena IRA smatrala da je njeno delovanje odbrambena, PIRA je zahtevala i pozvala na agresivnu kampanju protiv Severne Irske. Iako je službena IRA u početku imala veću podršku javnosti, nakon što je proglasila prekid borbi 1971., Privremena IRA je počela da dominira. PIRA je nasledila gotovo sve članove sa severa, i privukla one militantnije iz ostatka Irske. Osim toga, mnogo mladih Iraca, iz Severne Irske, koji su postali radikalni zbog nasilja koje je izbilo 1969., učlanilo se u Privremenu IRA-u.
 
Iako je PIRA imala svoj politički ogranak, koji se odvojio od SinnŠina FeinaFejna u isto vreme kad se dogodio raskol u IRA-i, njegovo je delovanje bilo ograničeno u početku, jer se PIRA orijentisala isključivo na oružani sukob.
 
==Organizacija==
Privremena IRA svoje je članove nazivala volonterima. Do kasnih 70-ih godina, volonteri su bili organizovani u tradicionalne vojne strukture. Volonteri koji su živeli u jednom području stvarali su [[satnija|satniju]], koja je bila deo [[bataljon|bataljona]], a koji je mogao biti deo [[brigada|brigade]], iako su mnogi bataljoni bili slobodni i nisu bili pridruženi brigadama.
 
Većinu svog postojanja, PIRA je imala 5 delatnih brigada unutar "ratne zone". Ove brigade su bile u [[Belfast|Belfastu]], LondonderryjuLondonderiju, TyroneTajronu/MonaghanuMonaganu i [[Armagh|ArmaghuArmagu]]. Brigada u Belfastu imala je tri bataljona, u zapadnom, istočnom i severnom delu grada. U početku severnoirskih sukoba (eng. The Troubles), članstvo Ire u Belfastu se naglo povećalo. U avgustu 1969. brigada u Belfastu je imala oko 50 aktivnih članova, a do kraja 1971. hiljadu dvesta članova. DerryDeri je imao jedan bataljon i JužnoderryjskuJužnoderijsku brigadu. DerryjevskiDerijevski bataljun postao je brigada 1972., nakon [[Krvava nedjelja|Krvave nedjelje]], kada su britanski padobranci ubili 13 nenaoružanih demonstranata na maršu za ljudska prava, nakon čega je usledilo povećanje članova. Grofovija Armagh je imao tri bataljona, dva veoma aktivna u južnom Armaghu, i jedan manje aktivan na severu. Zbog toga se južni bataljoni još nazivaju i brigada južnog ArmaghaArmaga. Isto tako, brigada TyroneTajron/MonaghanMonagan, koja je delovala uz granicu, se često naziva brigada istočnog Tyronea. Fermanagh, JUžni Down, Severni Antrim imali su vlastite bataljone koje nisu bili deo brigade.
 
===Aktivne jedinice===
Nakon nereda u avgustu [[1969.]] godine, IRA je započela da naoružava i trenira kako bi zaštitila katolička područja od daljih napada. Nakon raskola, Privremena IRA je započela s planom za potpunu ofanzivu protiv britanske okupacije.
 
Službena IRA se protivila takvom pristupu zato što bi doveo do klasnog sukoba. Granična kampanja u 50-ima izbegavala je urbana središta kako bi se smanjile civilne žrtve. S druge strane, Privremena IRA se bazirala isključivo na borbu u urbanim sredinama, u Belfastu i LondonderryjuLondonderiju (ili kraće, DerryjuDeriju).
 
Strategija PIrePire bila je korišćenje što veće sile kako bi došlo do sloma administracije u Severnoj Irskoj, i kako bi ubila toliko britanskih vojnika kako bi se povećao pritisak na britansku vladu da povuče vojsku. Prema novinaru Brendanu O'BrienuBrajanu, rat je trebao da bude kratak i uspešan. Strategija je bila "eskalacija, eskalacija, eskalacija, dok Britanci ne odu", prema rečima SeanaŠona Macmek Stiofaina. Ova je strategija uključivala intezivno regrutovanje volontera i što veći broj napada na britanske snage, kao i bombaške napade protiv gospodarskih meta. Britanska vojska ovu fazu, od 1970. do 1972. naziva "fazom ustanka".
 
Britanska vlada je vodila tajne pregovore sa vođstvom Ire 1972. kako bi osigurala prekid vatre baziran na kompromisu nakon Krvave nedjelje kada su se regrutiranje Ire i podrška javnosti povećali. IRA je pristala na privremen prekid vatre od 26. jula do 9. avgusta. U avgustvu se vodstvo Ire, [[SeánŠon Macmek StiofáinStiofain]], [[DáithíDaiti Óo ConaillKonel]], [[IvorAjvor BellBel]], [[SeamusŠejmus TwomellTvimil]], [[GerryGeri AddamsAdams]] i [[Martin McGuinnessMekginis]], susrelo sa britanskom delegacijom koju je predvodio [[WilliamVilijam WhitelawVajtlo]]. Vodstvo Ire je odbilo mirovne pregovore koji nisu uključivali obavezu britanskog povlačenja, povlačenje vojske u barake i otpuštanje republikanskih zatvorenika. Britanci su odbili i pregovori su propali.
 
===Nova Irska i prekid vatre 1975.===
 
===Štrajk glađu 1981. godine i politički put===
Zatvorenici Ire, osuđeni nakon marta [[1976.]] nisu imali status posebne kategorije u zatvorima. Kao odgovor, više od 500 zatvorenika odbilo je da se pere ili da nosi zatvorske uniforme ([[Prljavi protest]] i protest pokrivačima). Ovo je kulminiralo [[1981.]] u Irskom [[štrajk glađu|štrajku glađu]], kada se 7 članova Ire i 3 člana Irske narodnoslobodilačke armije izgladnilo do smrti kako bi dobili politički status. Vođa protesta, [[BobbyBobi Sands]] i [[OwenOven CarronKaron]] su odabrani u [[Britanski parlament|Britanskom parlamentu]], a dva druga demonstranta su odabrani za Irski parlament. Osim toga, došlo je do štrajkova i velikih demonstracija u obe Irske kao podrška štrajku glađu. Preko 100 tisuća ljudi bilo je na protestu BobbyjaBobija Sandsa, prvom štrajkaša koji je umro.
 
Nakon uspeha štrajka u dobivanju podrške, republikanci su počeli da posvećuju vreme političkom putu, kroz SinnŠin FeinFejn. DannyDani MorrisonMorison je sažela ovu aktivnost kao "snop papira u jednoj i [[Armalite]] u drugoj ruci".
 
==="TUAS" - mirovna strategija===
 
==Spoljašnje veze==
* [http://www.cfr.org/terrorist-organizations/provisional-irish-republican-army-ira-aka-pira-provos-glaigh-na-hireann-uk-separatists/p9240|ProvisionalPrivremena IrishIrska Republicanrepublikanska Armyarmija] ('''engleski''')
 
[[Kategorija:Severna Irska]]
774

измене