Привремено народно представништво Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (ispravke)
м (Бот: исправљена преусмерења)
== Привремено народно представништво ==
{{...}}
После прокламованог уједињења и образовања [[Прва влада Стојана Протића|првог кабинета]] [[КраљевствоКраљевина Срба, Хрвата и СловенацаЈугославија|Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца]], указом од [[24. фебруар]]а 1919, сазвано је Привремено народно претставништво за први март 1919 y [[Београд]]у.
 
Привремено народно представништво, које се састало под веома тешким околностима, имало је пре свега кроз законодавни рад да постави прве основе новој држави Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, да изврши припреме за сазив [[Уставотворна народна скупштина Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца|Уставотворне скупштине]] и, најзад, да својом сагласношћу и сарадњом са Круном и владом омогући доношење ауторитативних одлука неопходних за устројство и живот младе државне заједнице, са неколико у основи различитих законодавстава. Изборни закон за Уставотворну скупштину био је при томе један од њених главних задатака.
У присуству председника Министарског савета Стојана Протића, свих чланова владе, дипломатског кора и претставника штампе, први претходни састанак Привременог народног представништва отворен је читањем указа о сазиву, што је извршио министар за припрему Уставотворне скупштине и изједначење закона др. Алберт Крамер. Место привременог председника заузео је по годинама најстарији посланик [[Глигорије Јефтановић]], стари политички борац из Босне, који је са неколико речи истакао значај тренутка када се у ослобођеној домовини састаје прво Народно представништво, предлажући истовремено да се у раду, до израде новог пословника, примењује закон о пословном реду у Српској народној скупштини. За привремене секретаре изабрани су [[Милутин Драговић]], др. [[Иван Новак]], др. [[Владимир Ћоровић]] и др. [[Јозе Ловренчић]]. Једини говорник на овој првој седници био је [[Живојин Рафајловић]], који је одао пошту сенима палих бораца за ослобођење и уједињење. Закључујућк седницу привремени председник Јефтановић предложио је да сви народни претставници пођу у богомоље на благодарење.
 
По конституисању Верификационог одбора, седницама пленума до избора сталног председништва руководио је председник Верификационог одбора Драгутин Пећић. Верификациони одбор је већ 12 марта поднео Скупштини свој извештај у коме се констатује да је укупно расматрано 273 поднета пуномоћја и 26 жалби. Извештај је прво прочитан на [[српско-хрватскисрпскохрватски језик|српско-хрватском језику]], a затим је председавајући наложио секретару да исти текст прочита и на [[словеначки језик|словеначком]]. Међутим је реч узео потпредседник владе др. [[Антон Корошец]], који је рекао:
 
{{цитат|Какор чујемо, се чита порочило Верификацијскега одбора туди в језику ки га говори наша мати. Кер па разумемо вси језик, в катерем је порочило сестављено, предлагам да се то не прочита ше в словенскем језику, ин просим господа претседника да благоволи читање по господу др. Лончарју уставити.}}
1.572.075

измена